Јозеф Велфл и бечка композиторска школа
У завршној, петој емисији првог циклуса којим обележавамо 250. годишњицу рођења аустријског композитора Јозефа Велфла, слушаћете дела овог аутора и Јохана Непомука Хумела.
Клавирски трио био је један од рубних жанрова бечке композиторске школе у доба класицизма: стилски формиран пре свега у разуђеном опусу Јозефа Хајдна, клавирски трио је тек са првим збиркама Лудвига ван Бетовена постао један од симфонизираних жанрова камерне музике, по угледу на гудачки квартет. Велфл је пратио овакве узоре у осмишљавању својих клавирских трија, а објавио је две збирке од укупно шест трија, опус 5, 1798. године, са посветом Јозефу Хајдну, и опус 23, 1803. године.
Пет година млађи од Велфла, Јохан Непомук Хумел, такође припада последњој генерацији бечке копозиторксе школе класицизма. Након успона Бетовена, Хумел се повукао из жанрова гудачког квартета и симфоније, али је наставио да буде активан у жанровима клавирске камерне музике, попут клавирског трија.
У првим годинама 19. века, Велфл је најпре био активан у Паризу, да би се од 1805. трајно настанио у Лондону и везао остатак своје каријере за енглеску престоницу. Упркос томе, његов композиторски израз остао је чврсто везан за бечку композиторску школу, а понајвише у жанровима који су за њу били конститутивни. Пример за то проналазимо и у последњој Велфловој симфонији у Це-дуру опус 41 компонованој 1807. године у Лондону и посвећенау Јохану Петеру Саломону, кога памтимо као организатора премијерних извођења Хајднових Лондонских симфонија.
Аутор
Срђан Атанасовски
Уредница Сања
Куњадић
Коментари