Антологија српске музике
Вечерашњу емисију посвећујемо Првом београдском певачком друштву, које ове године обележава 170 година постојања. У емисији ћете чути духовне композиције Станковића, Мокрањца, Јенка, Маринковића, Биничког, Христића и Манојловића са компакт-диска „Српска духовна музика” које је објавио ПГП РТС, 1998. године. Дириговао је Владимир Милосављевић, диригент и композитор који је најстарији београдски хор водио пуних 14 година, који је преминуо јуче у 72. години живота. Поред своје диригентске активности, остаће упамћен и као први савремени композитор који је написао музику за литургију поред Мокрањца. Такође, био је оснивач Камерног хора „Свети Ђорђе”, као и Хора спрске Патријаршије.
Прво Београдско певачко друштво, основано 14. јануара 1853. године, представља једну од најстаријих музичких институција у Србији, која је својим деловањима обележила музичка стремљења наше националне школе у XIX и почетком XX века. Како Даница Петровић наводи у летопису објављеном поводом 150 година од настанка друштва, овај хор је основан ради „забаве, међусобног уважавања и обучавања у музици". Активности Првог београдског певачког друштва у почетку су обухватале приређивање вечери у којима је поред певања, хорског и солистичког, било места и за беседе. Такође, радило се и на музичком описмењавању чланова, а бринуло се и о школовању и стипендирању младих музичких талената од којих ће неки, попут Стевана Стојановића Мокрањца, постати будући диригенти друштва.
Репертоар Друштва заснивао се испрва на световним делима немачких аутора, да би Корнелије Станковић направио заокрет према српским и словенским хорским композицијама. Из активности друштва крајем XIX века настаје и Српска музичка школа, чиме се даље професионализује музички живот у Србији, што омогућава извођење већих вокално-инструментална дела са светског репертоара, као и оперских и симфонијских првенаца домаћих композитора.
Међу хоровођама Првог београдског певачког друштва проналазимо пелејаду најважнијих композитора који су деловали у Србији у XIX веку - од поменутих Коренлија Станковића и Стевана Стојановића Мокрањца, када друштво доживљава посебан узлет, преко Даворина Јенка и Јосифа Маринковића. У првој половини XX века друштво се пак отвара према југословенском репертоару под руководством Косте Манојловића, док Предраг Милошевић тридесетих година изводи са члановима и неколико већих вокално-инструменталних дела Вердија, Дворжака и Хендла, те 1937. године у Будимпешти осваја и прву награду на Интернационалном такмичењу хорова. Поред ових диригената и композитора са Првим београдским певачким друштвом сарађивали су и Станислав Бинички, Стеван Христић, Милоје Милојевић, Александар Гавански, Војислав Илић, Димитрије Стефановић, Душан Миладиновић, Бојан Суђић, Дивна Љубојевић, Владимир Милосавељвић, а од 2014. године на његовом челу је Светлана Вилић.
Прво београдско певачко друштво је од 1896. године подељено на две секције - световну и црквену, која је редовно певала на богослужењима. Управо је ова црквена, богослужбена активност остала непрекинута до данашњих дана и везана је за Саборну цркву у Београду, односно за покровитељство Патријаршије. У том погледу у последњих 40 година, Прво београдско певачко друштво доминантно изводи духовну музику, док су наступи са другачијим репетоаром постали врло ретки. Треба истаћи да друштво поседује вредан архив и једну од најбогатијих нототека у нашој земљи, у којој се чувају важни рукописи.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари