Имагинарни пејзажи
Представићемо најновија остварења Кларис Џенсен, америчке композиторке и виолончелисткиње стационарне у Бруклину, која је и уметнички руководилац врло активног Америчког ансамбла за савремену музику ACME. У својој каријери сарађивала је са бројним познатим музичарима са светске сцене као што су Јохан Јохансон, Макс Рихтер, Ник Кејв, Дастин О’Халоран, Џоана Њусом, Нико Мјули и други. Као композиторка, своја остварења базира на импровизацији и наслојавању деоница виолончела уз помоћ луп педала и електронских ефеката, чиме добија богате, најчеше дрон, структуре.
На почетку емисије чућете избор са њеног албума The experience of repetition as death (Искуство понављања као смрти) из 2020. године, који је критика одлично оценила. Материјал је снимљен крајем 2018. године у Вокс-Тон студију у Берлину, да би га касније објавио лејбел ФетКет у оквиру своје етикете 130701. На овом остварењу Кларис Џенсен третира тему понављања вишеструко: кроз структуре настале коришћењем луп педала, као и кроз коришћење обједињујућег тематског материјала у појединачним нумерама. У том погледу она у постављеној концептуалној равни третира питање понављања као хоризонта егзистенције, као и питање цикличности и неумитне појавности сличног и истог. Уметница је била инспирисана песмом A Valediction Forbidding Mourning америчке радикалне феминистикиње и песникиње Ејдријен Рич из које позајмљује стих за наслов свог албума. На интимнијој равни, овај албум је медитација о смрти мајке Кларис Џенсен, те је дубоко проживељна, а опет фактурно и звучно комплексна структура нумера које су пред вама, итекако чујна и присутна.
У другом делу емисије ћете чути избор са прошлогодишњег остварење Esthesis ове уметнице који је такође објављен у продукцији куће Фет Кет. Овај албум концептуално описује стања наметнуте усамљености, изазване пандемијом. „Проширила сам своју уобичајену палету третираних и наслојених лупова виолончела... уз коришћење додатних медија како би направила портрет изолације и карантина", каже Кларис Џенсен. У том смислу, на овом албуму Џенсен у великој мери користи разнолике могућности синтисајезера, уз звук процесованог клавира и људских гласова. Наслови нумера указују на основне људске емоције попут страха, среће, љубави, љутње, допадања. Џенсен је у ствари приметила да смо у доба пандемијске изолације делили све емотивне обрасце са својим ближњима уз помоћ неког медијског посредника, тако да је покушала да своје емоције презначи у музички ток који истовремено задржава дистанцу, а чини осећања проживљеним и реалним.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари