Мајстори барока – Никола Порпора

Рођен 1686. године у Напуљу, Никола Порпора је музичко образовање стекао на Конзерваторијуму у свом родном граду. Током живота био је познат као учитељ композиције и певања, а међу његовим ученицима су били Јозеф Хајдн, као и чувени кастрат Карло Броски, познатији као Фаринели.

Порпорина најзначајнија позиција као педагога била је у Венецији, у женској музичкој школи Оспедале дељи Инкурабили у којој је радио у периоду од 1726. до 1733. године. Након тога, пут га је даље одвео у Лондон где је добио позицију главног композитора Племићке опере, ривала Хендлове Краљевске музичке академије. Током свог боравка у Енглеској, Порпора је написао пет опера, међу којима је и Ифигенија на Аулиди са деоницом коју је написао за свог ученика Фаринелија. Године 1736. када се Племићка опера затворила, Порпора је напустио у Енглеску. Након тога, следећи записи о његовој музичкој активности везани су за Венецију и Напуљ где је деловао као педагог, да би се потом обрео у Дредзедну, на месту капелмајстора. Ту остаје све до 1751, након чега се вратио у свој родни град, Напуљ, где је и умро, 1768. године. 

Опус Николе Порпоре био је јако богат и броји више од 50 опера у елегантном, лирском напуљском стилу, као и велики број ораторијума, миса, кантата, али и инструменталних дела. Како је стварао током већег дела свог дугог живота, у његовом музичком језику можемо уочити важне стилске промене које су се дешавале на размеђи епоха, када су се преплитали елементи барока и раног класицизма. 

Ауторка: Саша Тошковић