Предраг Финци: Филозофске приче

Сарајевски професор филозофије стално настањен у Лондону, Предраг Финци постаје један од најплоднијих и најприсутнијих филозофских аутора у региону. Своји новим, обимним рукописом Филозофске приче, уз филозофску страст он још једном потврђује и свој литерарни таленат, редак међу филозофима с ових простора. Филозофске приче су управо то - филозофске приче, дакле ни филозофија ни књижевност, и филозофија и књижевност. Својим текстовима, заправо, Предраг Финци упорно круни мит о томе да је у филозофији важан само појам, а не и стил - важно је, каже мит, исказати суштину, а на другом је месту начин на који ће се то урадити - и показује да без стила нема ничег, па ни филозофије. На тај начин он, посредно, руши још један мит, наиме мит о томе да су филозофски текстови тешки. Јесу филозофски текстови сложени, наравно, и захтевају додатни ангажман читалаца (књижевност 'ради' другачије), али не ретко кроз филозофски текст тешко је пробијати се јер, напросто, није добро написан, није изведен добрим језиком (једино што се нико не усуђује то да каже). Последица лоше написаног текста није, међутим, само тешко пробијање кроз текст, него лоше написан филозофски текст, једноставно, није добар текст. Финци, дакле, руши те митове, а у својим Филозофским причама иде даље: он, дословно, меша књижевност и филозофију. У некој причи превагне филозофија, па имамо искусан и занимљив рад појма. У другој, пак, превагне књижевни израз, па Финци око филозофског мотива сплиће причу, углавном из свог живота. Уз то, како је читавог живота покушавао да живи у складу с филозофијом коју је предавао и коју је писао, Финци се непрестано у животу сусретао с моралним изазовима. Отуд у причама, често, и његове колеге - понекад именоване, понекад не (али ове неименоване није тешко препознати) - које су се одвећ одушевљено предавале сентименту крда, или (самим тим, или нечим још горим) ишли најдиректније против својих филозофских уверења. Због тога Финци и поставља питање, понекад имплицитно, да ли су икада заиста и били у филозофији? Јер филозофирати, рећи ће Финци не једном у својој књизи, значи супротстављати се већинском мишљењу, ићи у правцу супротном од правца којим напредује крдо, остати сам, ако је потребно, изложити се ризику зарад неке мале истине, лепе реченице, разигране мисли која, можда, неће спасити свет, али је извесно да га неће начинити горим. 

Чита Душица Мијатовић
Уредник Иван Миленковић