Мајстори барока – Антониo Калдарa
У вечерашњој емисији слушаћете дванаест синфонија Антонија Калдаре, које је овај италијански мајстор стварао током својих бечких година. Дела су веома кратка, представљају изразито концизан инструментални увод у ораторијуме, и жанровски су блиска категорији барокне инструментале сонате.
Рођен 1670. године у у Венецији, композитор Антониo Калдарa прва музичка знања стекао је од свог оца, виолинисте и теорбисте, да би касније учио од Ђованија Легренција, капелмајстора у цркви Светог Марка, и Доменика Габријелија, виртуоза на виолончелу. Ови контакти и њихове препоруке помогли су да Калдара добије место кантора и виолончелисте у цркви Светог Марка у родном граду. Почетком деведесетих година 17. века, Калдара је већ стекао репутацију виртуозног виолончелисте, а опере које је писао привлачиле су све више пажње.
Са двадесет девет година одлази у Мантову где постаје капелмајстор на двору великог љубитеља опере – војводе Карла Фердинанда Гонзаге. Данас се претпоставља да је композитор за њега написао велики број остварења у оперском жанру, али нажалост, ниједан од ових рукописа није сачуван. Године 1708. у Риму ступа у службу кардинала Отобонија, где је написао једно од својих најуспешнијих остварења - серенаду под називом Ко се наоружа врлином. У Риму се није задржао дуго, већ je отишао у Барселону где је провео неколико година у служби Карла VI Хабзбуршког. Након што је Карло VI именован за новог цара Светог римског царства 1711. године, композитор је са њим прешао у Беч, сада као заменик капелмајстора царског двора - Јохана Јозефа Фукса. Ова позиција је подразумевала да је Калдара имао обавезу да компонује велики број опера, ораторијума и других композиција већег обима. Међу успешнија остварења током бечких година спадају опере Дафне, из 1719. и Санчо Панса из 1730. године. На двору у Бечу Калдара је радио и стварао све до своје смрти, 1736. године.
Ауторка Саша Тошковић
Коментари