Стваралаштво Јохана Вилхелма Вилмса
У седмој емисији циклуса посвећеног обележавању 250. годишњице рођења Јохана Вилхелма Вилмса, слушаћете дела овог аутора и Фридриха Лудвига Емилијуса Кунцена.
Вилмсова Седма симфонија у ц-молу, компонована је око 1836. године, и њом се вратио симфонијском жанру након тринаест година паузе после Шесте симфоније у де-молу, која се сматра врхунцем симфонизма овог аутора. Реч је уједно о последњем великом композиторском подухвату Вилмса, који се тридесетих и четрдесетих година 19. века посветио раду у оквиру Холандске краљевске академије наука и уметности, не занемарујући своје обавезе оргуљаша у амстердамској баптистичкој цркви, које је обављао све до годину дана пред смрт, 1847. године. Вилмсова Седма симфонија прати модел који је аутор успоставио у ранијим делима, са четири става која су обједињена прожимајућим цикличним мотивима.
Немачки композитор који је највећи део свог живота провео у Данској, Фридрих Лудвиг Емилијус Кунцен, једанаест година је старији од Вилмса. Кунцен је пре свега био запажен као оперски композитор, у чему се пре свега угледао на Моцартове зингшпиле, док је на плану симфоније његово стваралаштво, као и у случају других малих мајстора на периферији немачког музичког круга, пре свега било обликовано рецепцијом бечке композиторске школе.
Аутор: Срђан Атанасовски
Коментари