Са београдских сцена – 54. БЕМУС: Војвођански симфонијски оркестар

Александар Марковић је овогодишњи главни гост-диригент оркестра Варшавска симфонија и шеф-диригент Војвођанског симфонијског оркестра од септембра 2021. У протеклој сезони је учествовао на 19. фестивалу Лутославски у Варшави с импресивним програмом пољске „модерне класике".

Концерт је отворен чувеним „Плесом седам велова" из опере Салома Рихарда Штрауса. Дело је премијерно изведено 1905. године у Дрездену, а засновано је на комаду Оскара Вајлда, инспирисаном библијском причом о јудејској принцези чија је опсесија Јованом Крститељем довела до убиства пророка. Иако је опера имала велики успех код публике, комбинација библијске теме, убиства и нескривене еротичности изазивала је велики отпор цензора и једног дела критике. Упркос томе, опера је била веома успешна те је током две године након премијере била постављена у 50 оперских кућа широм света. Салома је приказана први пут у Београду у Народном позоришту 4. јуна 1909, у преводу Хаима Давича и у режији Љубе Станојевића.

У другом делу концерта изведена је Симфонија број 3 у це-молу, опус 43 Александра Скрјабина. Композитор је рад на овој композицији почео у лето 1902, а то је био и период када се усмерио ка филозофији и грчким митовима. Скрјабин је чести истицао да је извођење Треће симфоније требало да буде први проглас његове нове доктрине, те да музика није била само израз његовог интелекта и креативности, већ да су доктрина и музика две различите форме изражавања истог бића. Дело носи назив „Божанствена поема" и написано је у четири става која се изводе без паузе, а њихови називи су: Увод, Борбе, Задовољства и Божанска игра. Трећа симфонија Александра Скрјабина премијерно је изведена у Паризу, маја 1905. године.

Уредница емисије: Марија Вуковић