Јованa Милованчевић: Индивидуално сећање у романима Владимира Табашевића

Јована Милованчевић примећује да оно што повезује романе Владимира Табашевића „Тихо тече Мисисипи", „Па као" и „Заблуда светог Себастијана" јесте сећање, проблем сећања: „Да ли се може постојати изван сећања и да ли смо, уопште, било шта друго до пуко сећање на себе?" Уз то, није ли приповедање увек већ некакво сећање? Како, најзад, другачије успоставити оно исто у нама самима осим причом и сећањем?

У романима Владимира Табашевића јунаци, наравно, покушавају својим сећањима да дају довршен облик, да их учврсте, да кроз сећања схвате себе и реконструишу оно што се догађало, али управо у тим покушајима они се суочавају с неуспехом. Сећања су, напросто, нестална. Због тога им не преостаје друго до језик, али, у Табашевићевом случају, не као пуки инструмент, или посредник између стварности и некаквог унутрашњег света, нити као арматура сећања, већ као оно у чему сећање пребива. И управо кроз анализу језика Јована Милованчевић долази до продорног увида: „Табашевићеви јунаци су на сећање најчешће приморани". Овом перспективом теоретичарка отвара огромно поље „проблема сећања" које сеже до Платона, да би, у модерно доба, свој врхунац доживело, вероватно, код Пруста. Онако како се Прустови јунаци недобровољно (нехотично) сећају, онако како су, укусом колача, звуком, или призором, напросто приморани да се сећају (јер не могу да се не сећају), тако ни Табашевићеви јунаци немају избора: за њих сећање је начин на који живе. Они су саткани од сећања, а „сећање бића на себе у романескној фикцији Владимира Табашевића догађа се као језичко самоосећање или спознање у језику". На крају, дакле, као и на почетку (уосталом), налази се језик. Због тога је, изводи Милованчевић, чак и заборав ствар језика, а не само сећање: тамо где траума, попут инфаркта, убија сећање, рађа се „фикцијска чињеница", те јунаке прогања не, напросто, сећање, већ оно чега се не могу сетити.

Јована Милованчевић написала је жив текст о проблему сећања показујући, још једном, свој неспорни теоријски таленат.

Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић