Мајстори барока – Дитрих Букстехуде

Рођен 1637. године, Букстехуде свој професионални музички пут започиње са двадесет година као оргуљаш и композитор у Богородичиној цркви у свом родном месту, Хелсингборгу. Ипак, пресудни догађај у његовој каријери представљало је намештење које је добио у Либеку, 1668. године, при цркви Девице Марије, у којој ће остати наредних четрдесет година. У овој духовној установи, Букстехуде није само радио као оргуљаш и композитор, већ и као црквени администратор и благајник, тиме пружајући модел рада који ће касније усвојити Телеман у Хамбургу и Бах у Лајпцигу. Широк спектар могућности које је оваква позиција подразумевала, дале су композитору и велику стваралачку слободу, те у овом периоду настају његова најзначајнија остварења.

Стваралаштво Дитриха Букстехудеа одликује асимиловање различитих стилова и истраживање нових поља музике. Иако је његово полазиште било у оквирима традиције, у делима овог композитора се могу уочити савремене праксе тог времена, као и многе иновације којима је поставио основ за даље стваралаштво аутора наредних генерација.

Посебно место у његовом опусу чини циклус под називом Membra Jesu nostri, из 1680. године, који је аутор посветио Густафу Дибену, шведском оргуљашу и композитору. Ово остварење Букстехуде је засновао на текстовима из средњовековне латинске химне Salve mundi salutare. Циклус садржи седам кантата у којима се апострофира појединачни делови Исусовог разапетог тела. Другим речима, свака од седам кантата у овом остварењу базирана је на концепту посматрача који сагледава Христово тело на крсту како стоји изнад њега - одозго на горе - почевши од стопала и крећући се преко колена, руку, бокова, груди, срца и на крају главе. Специфичност Букстехудеовог приступа у овим делима огледа се у употреби музичких боја и текстура, мешања гласова и инструмената у циљу драматичног и ефектног дочаравања промена у садржају текста.

Ауторка: Саша Тошковић