Оперска сезона Еурорадија 2022-2023

Опера "Краљевска деца" изведена је на представи одржаној 22. октобра у Холандској националној опери у Амстердаму када је ансамблом дириговао Марк Албрехт, иначе шеф-диригент ове оперске куће у периоду од 2011. до 2020. године. Ово је његов повратак у Холандску националну оперу са чијим оркестром је направио велике успехе, посебно на пољу позно-романтичарске опере, којој припада и Хумпердинково дело. Сценску поставку је, иначе, потписао режисер Кристоф Лој који се инспирисао филмом "Бела трака" Михаела Ханека, стварајући мрачни и злокобни визуелни свет за оперу која обрађује једну од најстаријих тема о неразумевању и окрутности човечанства спрам осећања појединца.

Главне улоге тумаче: Олга Кулчинска као Девојка-гушчарица, Даниел Беле као Краљев син, Јозеф Вагнер као Свирач, Дорис Зофел као Вештица, Сем Карл као Дрвосеча и Михаел Флум као Метлар. Хором и оркестром Холандске националне опере диригује Марк Албрехт.

Опера-бајка "Краљевска деца" са снажним симболистичким потекстом је трагична прича о Гушчарици и краљевићу који се воле. Заједно они превазилазе магијске препреке и своје сопствене предрасуде, али их околина окрутно одбцује. Тек у смрти ова "краљевска деца" по духу и племенитости, а не само по пореклу, проналазе коначно своје заједничко краљевство.

После великог успеха опере Ивица и Марица Хумпердинк је био у потрази за сижеом који би га инспирисао да напише ново музичко-сценско дело. Његов стари пријатељ Хајнрих Поргес му је 1894. године предложио да компонује музику за сценски комад који је написала његова кћерка, Елза Бернштајн-Поргес. Под псеудонимом Ернст Розмер, она је написала врло популаран комад Краљевска деца у којој је комбиновала елементе две немачке бајке, стварајући амалгам који одише снажним симболистичким читањем. Једини услов који је Елза Поргес поставила пред Хумпердинка јесте да се текст не скраћује и да се не пева. Због тога је композитор одлучио да га обради као мелодраму - комбинујући говорне дијалоге и песме са једином формом ритмизованог Шпрехгезанга. У овом облику и уз добар успех, упознала ју је немачка публика у Минхену 23. јануара 1897. године. Деценију касније, Хумпердинк је добио дозволу ауторке да њен комад трансформише у оперу, те је све сцене претворио у музички континуиран ток, замењујући шпрехгезанг нумере певаним дијалозима. Ову нову верзију је одмах затражио менаџер Метрополитен опере Ђулио Гати-Казаца који ју је уврстио са великим успехом на репертоар у децембру 1910. године. У току деценије која је уследила, Краљевска деца су била често и широм света извођена, да би потом готово нестала са позорница, уз поједине спорадичне обнове, посебно последњих година.

Уреднице: Јелена Дамјановић и Ксенија Стевановић