Мајстори барока

Рођен 1666. године у Болоњи, овај италијански композитор, интерпретатор и песник, пре почетка своје музичке каријере приступио је монашком реду Сервита. Ипак, добио је дозволу да напусти ред и посвети се композиторској каријери, посебно јер је Ариости добио намештење на двору војводе од Мантове и Монферата. Следећи запис његове активности забележен је 1692. године када је добио титулу ђакона, а убрзо потом и место оргуљаша у цркви Свете Марије у свом родном граду. 

На позив пруске краљице, Ариостија је пут даље одвео на двор у Берлин, где је деловао као композитор све до 1703. године. Уживајући велику наклоност берлинске аристократије, овај италијански музичар је током свог боравка написао и учествовао у стварању бројних оперских дела намењених за дворско извођење. 

Након Берлина, Ариости је боравио у Паризу, а потом и у Лондону, где је, између осталог, са Георгом Фридрихом Хендлом и Ђованијем Бонончинијем био руководилац Краљевске музичке академије. У овом граду наставља да ствара све до своје смрти, 1729. године. 

Опус Атилија Ариостија броји преко двадесет опера, ораторијум "Пасија Исуса Христа", као и збирку од шест кантата. Његов омиљени инструмент је био виола d'amore, па је, поред ових дела, написао и Збирку лекција за виолу д'аморе која садржи шест дидактичких остварења, као и петнаест соната за овај инструмент. Ове композиције су опстале захваљујући младом студенту, а касније важном композитору музике у Шведској, Јохану Хелмиху Роману, који их је пронашао у Лондону, преписао и донео са собом у Стокхолм у другој деценији 18. века. Због тога, ова дела су постала позната под називом Стокхолмске сонате, и сматра се да она на прави начин реперезентују Ариостијев дух, његову наклоност према оригиналним и необичним хармонијама и инвентивну употребу тишине.

Ауторка: Саша Тошковић