Нова дискографија – Сонате за виолончело Рахмањинова и Шопена
Представићемо албум са сонатама за виолончело Фредерика Шопена и Сергеја Рахмањинова, који су виолончелиста Жан-Гијен Керас и пијаниста Александар Мељников објавили 17. јуна за издавачку кућу Хармониа мунди. пхото цредит: Марцо Борггреве
Након што су снимили албум са делима Лудвига ван Бетовена, ови уметници окренули се романтичарском репертоару, представљајући два ремек дела литературе за виолончело. Шопенова Соната у ге молу опус 65 и Соната у ге молу опус 19 Сергеја Рахмањинова, претходних деценија су често упариване на дискографским издањима уметника као што су Пол Тортелије, Алиса Вајлерстајн и Натали Клајн. Међутим, оно што издваја најновији снимак у односу на ове раније, јесте Мељникова одлука да ове сонате забележи на различитим клавирима, наводећи да су обе композиције написали пијанисти и да је желео да богато разрађени клавирски парт изнесе што уверљивије и аутентичније. Тако је у Шопеновој сонати користио инструмент из епохе, Ераров клавир из 1885. године, чиме је остварена савршена равнотежа између виолончела и клавира. Наиме, Мељников вешто обликује своје деонице, не заклањујући линију виолончела, у којој је Жан-Гијен Керас представио изузетан распон тонских нијасни.
У другом делу емисије чућете Сонату у ге молу опус 16 Сергеја Рахмањинова.
Као инспирација за ово дело послужила је управо Шопенова соната, а због развијене клавирске деонице, дело често описују и као камерни клавирски концерт. Премда постоји дијалог између ова два инструмената, улоге виолончела и клавира су јасно дефинисане: први пева, док други доноси виртуозност, како то описују ови уметници.
Ауторка Јелена Дамјановић.
photo credit: Marco Borggreve
Коментари