Музика вива – 68. Међународни Рострум композитора

Емисију започињемо композицијом Тритон (мушка сирена) на обали данског аутора Петера Бруна. Написано за квартет Месијан из Копенхагена, ово дело је инспирисано нордијском баладом Агнета и Тритон, као и Избеновом парафразом ове легенде, Госпођа с мора. Моралну дилему жене која је растрзана између сигурности и побожног живота са једне и жеље за авантуром, страшћу и романсом са друге стране, Брун сада посматра из перспективе мушког субјекта - он испитује психичко стање мушке сирене, тритона, који због љубави напушта сигурност свог воденог света и који не може да се навикне на људско окружење. Музички, дело доноси смену мирних пасажа који евоцирају море, и узнемирених, драматичних одсека који дочаравају наш несигурни, копнени, свет.

Данску селекцију представљала је и композиција Ново уточиште, нова земља Хугија Гудмундсона. Овај исландски уметник који од 2001. живи у Данској, студирао је у Рејкјавику, а потом се усавршавао на Данској краљевској академији и Институту за сонологију у Утрехту. Током каријере, освајао је више награда за свој рад, укључујући четири Исландске музичке награде, прву награду на такмичењу Нордијски музички дани, као и најзначајније исландско уметничко признање - награду „Оптимизам", 2015. године. Дело са којим се представио на овогодишњем Роструму, настало је као поруџбина нордијских ансамбала који се баве интерпретацијом барокне музике. Гудмундсон је, стога, посегнуо за оригиналном средњовековном мелодијом, сачуваном у рукопису под називом Химнодија Сакра, док текст анонимног аутора описује постапокалиптични свет из Књиге Откривења Јовановог.

Композицију Push Николаја Ворсуа, аутор је жанровски одредио као „гротескну музику", упоређујући је са поступком гурања тешког објекта. Музички, оно овај екфекат остварује увођењем консонаната као што су „М", „Н" и „Л" које спречавају певаче да отпевају дуже речи, све више их фрустрирајући како композиција одмиче, док мала „одморишта" представљају фрагменти инспирисани музиком Моцарта и Палестрине.

Селекцију Летоније представљала су два аутора, а први од њих је Кристапс Петерсонс са делом Grasses. Дело настало 2008. и ревидирано ове године, компоновано је за глас соло, са идејом да текстуални предложак буде само једна реч, „траве". Музички, ослања се на формални облик „граунда", односно остинатног баса.

Емисију ћемо завршити композицијом Удаљености које одзвањају Јаниса Петрашкевичса за удараљке и камерни оркестар. Овај аутор је основне студије завршио у Риги, а потом их је наставио у Стокхолму и Гетеборгу, комплетирајући своје школовање докторатом у области музикологије на Летонској академији за музику. Као композитор, усавршавао се на курсевима које су држали Фаусто Ромители, Лука Франческони, Ричард Берет, Хаја Черновин, Брајан Фернихау и други. Композиција Удаљености које одзвањају представља омаж Лучану Берију и његовом делу Закривљења која одзвањају, а музички, Петрашкевичс покушава да створи ауторефлексивно дело, у којем два карактера описују, коментаришу и пропитују један другог.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић