Музички свет Луја Фердинанда Пруског
У завршној, петој емисији циклуса којим обележавамо јубиларну 250. годишњицу рођења Луја Фердинанда, пруског принца и запаженог композитора и пијанисте свог доба слушаћете камерна дела овог аутора.
Клавирски квартет у еф-молу, опус 6, Луја Фердинанда издваја се као дело које су романтичарски композитори највише ценили. Франц Лист искористио је теме из овог квартета у својој Елегији, посвећеној Лују Фердинанду, док су надвојвода Рудолф и Роберт Шуман компоновали варијације на тему експресивног лаганог става. Квартет Луја Фердинанда, посвећен виолинисти Пјеру Родеу, пре свега плени неспутаним богатством музичких идеја: иако ставови прате конвенције класичног сонатног циклуса, број тема није ограничен формалним обрасцима, већ се слушалац изнова суочава са изненадном појавом нових инвентивних материјала, њиховом трансформацијом и каткад рапсодичним излагањима. Овакве поступке примећујемо чак и у обично чврсто структурираном менуету са два трија, на месту другог става. Луј Фердинанд задржава молски, драматски карактер скоро целог циклуса,
Импровизација на тему са варијацијама на клавиру, била је једна од цењених вештина Луја Фериднанда, а она је такође овековечена у неколико камерних композиција у овој форми. Ларгето за клавирски квинтет, опус 11, у Ге-дуру, у инструментацији која укључује контрабас, објављен је 1806. године, неколико месеци пре принчеве смрти. Реч је о теми са шест варијација, у којима се темпо поступно убрзава, закључно са четвртом, како би пета била конципирана као молска лагана секција, док је шеста варијација заправо компримовани рондо.
Аутор Срђан Атанасовски
Уредница
Сања Куњадић
Коментари