Фестивал Промс 2022
Репродуковаћемо снимак концерта одржаног 9. августа у Ројал Алберт холу у Лондону, који нам уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија. Том приликом наступио је Оркестар Северне Ирске, а за диригентским пултом био је Даниеле Рустиони, уметнички директор овог ансамбла. Солисткиња је била британска сопранисткиња Луиз Олдер која је интерпретирала Четири последње песме Рихарда Штрауса, а поред овог дела, на програму су била и остварења Рихарда Вагнера (Увертира и Музика Венериног брда из опере Танхојзер), Густава Малера (Блумине) и Роберта Шумана (Четврта симфонија у де молу, опус 120).
Као прва добитница стипендије које носи име Кири Те Канаве, Луиз Олдер је студирала на Краљевском музичком колеџу у Лондону, а потом је наступала у бројним европским оперским кућама, попут Бечке државне опере, Театра Реал у Мадриду и Краљевске опере у Ковент гардену. Поред оперских рола, критичари су као изузетне издвојили њене наступе са оркестрима у Њујорку, Токију, Амстердаму, а позитивно су оцењени и реситали које је одржала са пијанистима попут Хелмута Дојча, Џулијуса Дрејка и Џозефа Мидлтона. Добитница је награде публике на такмичењу Џоун Сатерленд, освојила је награду на Би-Би-Сијевом такмичењу названом Светски певачи у Кардифу, а 2017. године овенчана је Међународном оперском наградом у категорији за најбољег младог певача.
Композиција Блумине Густава Малера првобитно је писана као други став Прве симфоније - Титан коју је аутор назвао према роману Жана Пола, свог омиљеног писца у то време. Назив става – Блумине – била је још једна референца на Жана Пола и збирку Биљка-Блумине (Блумине је била, заправо, пишчева измишљена реч која односила на 'цветни дар', тј. венац). Међутим, прича о овом комаду постаје још комплекснија, пошто су међу музиколозима уврежена мишљења да је ова композиција била део сценске музике коју је Малер, док је био на месту диригента Опере у Каселу 1884. године, компоновао за драмску адаптацију романа Трубач из Зекингена Јозефа Виктора Шефела.
Након трећег извођења Симфоније Титан 1894. године, Малер је из партитуре избацио овај став истичући да „није довољно симфоничан, већ представља љубавну епизоду", те да му није место у остварењу какво је Прва симфонија. Поједини историчари композиторову "љубавну епизоду" доводе у везу са Јоханом Рихтер, певачицом Опере у Каселу, у коју је био заљубљен, а ова кратка, романтична серенада дочарава музички језик ране фазе његовог стваралаштва. Потом је партитура Блумине загубљена, а тек средином шездесетих година прошлог века музиколог Доналд Мичел пронашао је манускрипт у библиотеци Универзитета Јејл. Премијерним извођењем овог дела као засебног комада дириговао је Бенџамин Бритн 1967. године на Фестивалу у Олдброу.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари