Музика вива – 68. Међународни Рострум композитора
У осмој емисији циклуса посвећеног овом најзначајнијем радијском такмичењу у области савремене музике, које је одржано у Палерму, од 31. маја до 3. јуна, слушаћете дела аутора који су представљали селекције Мексика, Финске и Бугарске. Ова манифестација, која се сваке године организује под окриљем Интернационалог савета за музику који делује при Унеску, други пут у својој историји одржана је у Италији, а домаћин такмичења је био Конзерваторијум „Алесандро Скарлати” у престоници Сицилије. Током четири дана такмичења, представиле су се 23 радијске куће са четири континента, а укупно је изведено 41 дело у две категорије – општој и селекцији аутора до 30 година.
Вечерашњу емисију започећемо композицијом Естигма мексичке композиторке Ане Паоле Сантијан Алкосер. Ова уметница, рођена 1972, била је добитница неколико угледних стипендија као што Фулбрајтова стипендија и Унеско-Ашеберг програм, захваљујући којима је након основних студија, усавршавање наставила у Сједињеним Америчким Државама, Канади, као и на Тринити колеџу у Лондону. Поред савремене акустичке музике, заинтересована је и за електронски звук, те је студирала са Филипом Леруом у Електронском студију Универзитета Мекгил. Дела ове ауторке већ су била извођена на Међународном Роструму композитора 2010, а ове године представила се композицијом Естигма, за 13 инструмената. Дело је инспирисано шизофренијом и фазама кроз које оболели пролазе, односно током болести – продромалном, пре-психотичном, активном и резидуалном фазом. Сам наслов композиције упућује на стигму коју са собом носи овај поремећај личности, као и стереотипе са којим се он посматра. У свом делу, Ана Паола Сантијан Алкосер покушава да музички прикаже неке од симптома сваке од четири фаза болести, користећки спектралну анализу четири звучна центра Це, Дис, Ге и Цис.
Селекцију Финске представљале су две композиције, а прва од њих је Пуиден Јарка Хартикаинена. Ова реч има двоструко значење у финском језику, и може означавати дрво али и посебан вид контемплације. Подстакнут специфичним околностима које је изазвала пандемија, Хартикаинен је желео да укаже на потребу да се ослушкује природа и прате њене законитости. У основи дела је идеја непредвидивости, оличена у непожељном звуку, такозваном „вулф тону" који се појављује код гудачких инструмената. Овај неукротиви, несофистициран тон представља „другог", односно симптом неконтролисане природе са којом морамо да научимо да живимо. Музички, дело представља читав спектар различитих техника свирања на гудачким инстурментима и евоцирања стања напетости и несигурности.
Поред овог дела, селекцију Финске на овогодишњем Међународном Роструму композитора представљао је и Марку Клами са делом Елегија. Овај циклус песама заснован је на стиховима његове супруге, Катје Клами у којима она описује осећања и мисли парова који не могу да имају децу. Кроз два става – „Замишљам живот за тебе" и „Нестајање" – она пропитује осећања чежње, туге, беса, наде, очаја због немогућности проналажења одговора на питање попут „зашто се нама то дешава?". У другом ставу, музика из неоимпресионисткичког прелази у више неомодернисички стил, док се Кламијева фокусира на искуство и емоције које прожимају особу која брине о партнеру са деменцијом, чија се личност постепено разара и чија смрт, упркос болу и осећају губитка, представља ослобођење и спас.
До краја емисије, чућете још и композицију Airs Драгомира Јосифова. Овај композитор и диригент, оснивач је неколико бугарских анасамбала, између осталог и састава Музика нова који је посвећен извођењу савремене музике. Дела овог аутора извођена су на значајним европским фестивалима као што су Музикпротокол, Вин модерн, Московска јесен и други. Композиција Airs посвећена је бугарском хармоникашу Красимиру Стереву, члану ансамбла Клангфорум из Беча, те тежиште дела представља управо ова деоница, виртуозна и занимљива, док је пратња гудачког квартета ипак исувише еклектична.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
Коментари