Музика вива - 68. Међународни Рострум композитора

Селекцију Шведске, ове године је представљао српско-шведски композитор Ђуро Живковић, са композицијом „Тврђава љубави", која је премијерно изведена 2020. у граду Питео.

Овај виолиниста и композитор, рођен 1975. године, завршио је најпре студије виолине на Факултету музичке уметности у Београду, где је потом уписао композицију у класи Властимира Трајковића. Захваљујући стипендији Шведске државе, 2000. године као виолиниста одлази на специјализацију на Краљевску музичку академију у Стокхолму где исте године започиње паралелно и студије композиције у класи Пера Линдгрена и Бента Соренсена. Даље усавршавање у области композиције наставио је на мајсторским курсевима код Магнуса Линдберга, Еса-Пеке Салонена, Џејмса Дилона и других.

Година 2013, била је посебно важна за овог аутора јер је тада освојио два престижна признања -био је проглашен добитником Мокрањчеве награде за 2012. годину, као и лауреатом Громајер награде за наредну, 2014. Потоње признање са собом носи и изузетан престиж, будући да су претходни добитници били неки од највећих композитора друге половине 20. и 21. века -Еса-Пека Салонен, Пјер Булез, Џон Адамс и Луј Андрисен.

Рана дела Ђура Живковића настала су под јаким утицајем фолклора, православне традиције и византијске музике, што га је подстакло да развија низ композиционих техника попут полиритмије, импровизације, лествичних низова заснованих на особеним хармонијама, полифоније слојева и хетерофоније. Од 2002. све више га интересује организација хармонија, што је видљиво у новом приступу процесу компоновања.

Композиција "Тврђава љубави" која је одабрана као једно од девет препоручених дела у генералној категорији на овогодишњем Роструму композитора, једно је од до сада звучно најбогатијих Живковићевих остварења. Дело је написано за виолину, виолу, виолончело, флауту и кларинет, уз велики број удараљки као и ретко коришћене инструменте теремин и тенор псалтеријум. Инспирацију за настанак овог дела, аутор је пронашао у списима византијског теолога и мистика из 11. века, Никите Стифата. Ученик Светог Симеона Новог Богослова у Филокалији тако наводи: "Када схватите да слава, задовољство, обиље и просперитет немају вредност, јер они само значе смрт и пропадање, такође ћете схватити таштину световног и уместо тога усмерити своју пажњу ка божанском. Тада ћете моћи такође да се изборите са свим оним што заиста постоји и да издигнете себе изнад бола и задовољства. Преображени у табернакл светости, узнећете се у тврђаву љубави и постати савршени".

Једно једно остварење препоручено у генералној категорији на овом такмичењу је Концерт за виолончело и оркестар под називом „Откривено" Вита Жураја. Овај аутор је рођен 1979. године у Марибору, а након завршетка основних студија у Љубљани, даље школовање је наставио у Дрезедену и Карлсруеу, у класи Волфганга Рима. У његовом опусу налазе се дела која су настала као поруџбине најзначајнијих европских фестивала, а дела су му изводили ансамбли ка што су Ансамбл Модерн, Клангфорум из Беча, ансамбл Ентерконтемпорен, али и Њујоршка филхармонија. Године 2016, постао је лауреат композиторске награде „Клаудио Абадо" коју додељује Академија Берлинске филхармоније, а добио је и најзначајније Словеначко национално признање, „Прешернову награду" која се додељује у области уметности и науке. Вито Журај био је и добитник престижне немачке стипендије Вила Масимо, као и награде коју додељује град Штутгарт.

За поетику Вита Жураја карактеристични су снажни гестови и изузетна вештина композиторског писма. Дело које ћете сада чути, његов Концерт за виолончело, показује управо ове карактеристике - у питању је изузетно амбициозна композиција, која према речима аутора има аутобиографске елементе. У њој, Журај „открива" свој живот, од младости у којој је и сам свирао овај инструмент, до звона у Бамбергу, која је слушао током боравка у овом немачком граду и рада на композицији. Оно што се намеће као основни утисак овог дела, јесте технички вешто и звучно раскошно писмо, као и  изузетно захтевна деоница виолончела, за чију интерпретацију је потребна виртуозност коју поседују само поједини интерпретатори на овом инструменту. Један од њих је свакако Жан-Гијен Керас, који је и премијерно извео ово дело, уз Симфонијски оркестар аустријског радија ОРФ под управом Карема Хасана.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић