Нова дискографија – Концерти за чембало Јохана Себастијана Баха

Бахови концерти за чембало су неки од најранијих примера концерата за инструменте са диркама, а највероватније су написани за лајпцишки Колегијум музикум. Иако ове композиције савршено пристају инструментима са диркама, највероватније пресдстављају транскрипције неких ранијих радова написаних за друге инструменте. Тако се за два примера на овом албуму поуздано може рећи да су адаптације виолинских концерата које је Бах написао током боравка у Кетену – један је верзија Четвртог бранденбуршког концерта, док је четврти заснован на данас изгубљеном концерту за обоу д'аморе. Тим пре изнова нас мора очарати начин на који Бах постиже да успешним музичким идејама да ново значење и појавност.

На овом најновијем издању Баховог колегијума из Јапана, ансамбл не наступа под управом свог легендарног оснивача и руководиоца Масакија Сузукија, већ његовог сина, Масата. Не желећи да прати свог оца, већ да прокрчи сопствени уметнички пут, Масато Сузуки доноси другачији и савременији звук. Ипак, како критичари примећују, није у питању потпуни заокрет – „беспрекорна прецизност је заједничка и оцу и сину, али више нема богатог, исполираног звука Масакија, који је заменио сведенији Бахов колегијум из Јапана, у којем сада наступа по један инструмент за сваку деоницу, и са живим, блиставим партом чембала, који Масато изводи диригујући за чембалом". Новом звуку ансамбла доприноси и инструмент на којем Масато Сузуки свира, а који представља копију Кушеовог инструмента, са јасним и снажним, али неоптерећујућим звуком, који солистичкој деоници додатно даје ноту елеганције и грациозности. Стога критичари закључују да је „јапанска Бахова традиција у добрим рукама и да сасвим сигурно није устајала".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић