Музика вива – 68. Међународни Рострум композитора

На почетку ћемо представити два дела из селекције Француске - композицију Подивљалост Самира Амаруша и Ти си магија Дијане Со, која су оба препоручена у генералној категорији.

Самир Амаруш је аутор који ствара у области акустичне и електронске музике, а инспирацију проналази у радовима аутора из најразличитијих музичких области, од Жерара Гризеа, Салватореа Шарина, преко мајстора савремене електронике као што су Овал, Марк Фел или Рашад Бекер, све до традиционалне музике Марока и западне Африке. Композиција са којом се представио на Роструму, под називом Подивљалост у свом наслову користи полисемичан и контроверзни термин који се у друштвеним и политичким наукама у Француској почео користити после 2010. године и који је најпре прихватила крајња десница, како би осудила пораст насиља и делинквенције. Амаруш у својој композицији пропитује идеју продора оног што се сматра дивљим у простор који видимо као питом и уређен, закључујући да је његова јачина у томе што одбија да се припитоми и потчини. У друштву које све више тежи да субјекте стави под контролу, страх од нечег неконтролисаног тако постаје оруђе политике, које са собом носи много опипљивије насиље и деструктивност.

Композиторка из Сингапура, Дијана Со, годинама живи и ради у Паризу, а стекла је већ завидну репутацију на светској музичкој сцени. Добијала је поруџбине од угледних фестивала и институција - од фествала у Екс ан Провансу, Фондације Ернст фон Сименс, Иркама, Министарства културе Франуске и многих других, те сарађивала са бројним угледним интерпретаторима и ансамблима. Оно што се провлачи кроз целокупан опус ове ауторке, јесте сколоност ка раду са гласом, који користи како у мањим комадима, тако и у великим облицима, попут опере, или другим аудио-визуелним радовима. Композицију Ти си магија написала је за дечји хор и састоји се од седам кратких песама. Текстови песама се не користе у целини, већ ауторка бира преводе ових стихова на најразличитије језике - од финског, преко кинеског до хрватског, те користи звнучне квалитете појединих речи. У овим кратким вињетама, смењују се контрастна расположења, али их обједињује вешт рад са различитим звучним ефектима дечјих гласова, стварајући разноврстан, али упечатљив циклус.

Селекцију Аустрије представљали су Лоренцо Тројани и Тања Елиза Глинзнер.

Италијански уметник Лоренцо Тројани већ годинама живи и ради у Бечу, где се доселио након студија са Салватореом Шарином, како би се додатно усавршавао у класама Клеменса Гаденштетера, Хаје Черновин и Беата Фурера. Поред композиције, овај аутор је завршио и студије филозофије на Универзитету у Риму, а у својим делима често се бави пропитивањем граница реалности, као и онтологије звука. У композицији Живот шкољки са којом се представио на Роструму, он испитује звук без порекла, резонанцу која настаје у унутрашњости мртве шкоље. Како би постигао тај ефекат, Тројани користи унутрашњост том-тома као резонирајућу унутрашњост шкољке, док ансамбл посматра као својеврсну „лупу" - увеличавајуће стакло које доноси различите компоненте чији ће фидбек стварати низ еквокативних и занимљивих звучих слојева.

Друго дело у селекцији Аустрије, препоручено је у категорији аутора млађих од 30 година. Реч је о остварењу под називом Мој мозак прави толико празних кругова Тање Елизе Глинзнер. Ова композиторка, певачица и диригенткиња рођена је 1995. године. Студије је завршила у родном Линцу, а затим се усавршавала на бројним курсевима код неких од водећих савремених композитора, али и диригената и певача. Она упоредо развија каријеру на сва три поља, те је тако наступала у Хендловој Роделинди и Штаусовој Аријадни на Наксосу, али и као Медеја у сопственој мелодрами Ноћ се повлачи. Глинзнерова наступа и у композицији са којом се представила на овогодишњем Роструму. Дело Мој мозак прави толико празних кругова је засновано на експресионистичкој поеми Страх Ингеборг Лакур-Торуп из 1923. године.

У емисији ћете чути и дело Heart-core Миреле Ивичевић. Ова хрватска уметница, која је на Роструму представљала селекцију Немачке, рођена је 1980. године у Сплиту. Након стицања дипломе мастер студија на Музичкој академији у Загребу, усавршавала се на Универзитету у Грацу у класи Беата Фурера. Данас живи у Бечу, а у својим радовима превасходно се бави пропитивањем субверзивног потенцијала звука, коришћењем различитих узорака, које измешта из њиховог природног окружења, постављајући их у сасвим другачији звучни свет, што резултира често колажном, променљивом и хиперактивном структуром. У делу Heart-core она користи хомоним енглеске речи „hardcore" и поиграва се са низом асоцијација које из ње произилазе. Како Ивичевићева каже: „наслов упућује на моју заинтересованост за композициони процес, како се и на који начин инструметни могу наћи у средини, на пола пута".

Уредница емисије: Ивана Неимаревић