Музеј звука

Током педесет година свог постојања, прослављених прошле године, ансамбл Уелгас неуморно трага за дуго заборављеним или запостављеним делима франкофламанских полифоничара. Захваљујући певачима овог састава и њиховом диригенту Паулу ван Невелу од заборава су отргнуте бројне странице ренесансне музике, а репертоар из ове епохе обогаћен низом дела који осветљавају генезу различитих стилова и композиционих пракси.

Године 2018, Ван Невел је објавио књигу посвећену животима више од 200 уметника који су у периоду од 150 година стварали широм Европе, остављајући неизбрисив траг у историји западноевропске музике. Оно што је Ван Невела посебно фасцинирало, била је чињеница да су сви ови музичари долазили из веома малог региона, који је обухватао делове данашње Белгије и мању област северне Француске, те се запитао на који начин су ови меланхолични предели и културно окружење утицали на естетику музике коју су композитори потом стварали. Ван Невел заступа тезу да су питома брдашца, свеприсутни хоризонт и бескрајне промене у природи засигурно оставиле снажан утисак на дечаке који су, пре него што би напунили 10 година, напуштали ове пределе, прикључујући се хоровима у катедралама Камбреа или Араса, а потом и најзначајније дворске капеле широм Европе, никад се не враћајући у сигурно окриље региона из којег су потекли.

На свом најновијем албуму под називом Предели полифоније - Свет франкофламанске вокалне уметности 1400-1600, објављеном у марту ове године, ансамбл Уелгас и Паул ван Невел тако представљају низ композиција неких од најпознатијих ренесансних аутора, попут Жоскена де Преа, Јоханеса Окегема и Николе Гомбера, али и дуго заборављених стваралаца као што су Јоханес Симонис Аспроа, Никол де Селије д'Асден, Жан Л'Еритје и Жоскен Бастон.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић