Нова дискографија – Албум „1908” Валентине Лисице

У јануару 2022, Лисица је постала екслузивни уметник ове француске дискографске куће, а већ наредног месеца, представила је своје прво издање – албум са делима Сергеја Рахмањинова и Мориса Равела. Уметнички пут ове украјинско-америчке пијанисткиње био је сасвим необичан - након завршених студија на конзерваторијуму у Кијеву, заједно са супругом, такође пијанистом, деведесетих година прошлог века преселила се у Сједињене Америчке Државе. Иако је њихов клавирски дуо наступио у њујоршком Линколн центру 1995, већи успеси су изостајали све до 2007. године, када је Лисица на Јутјуб поставила снимак свог извођења Шопенових етида. Убрзо је овај снимак постао најгледанији видео са извођењем класичне музике, а до данас, видео-записи њених интерпретација на овом сајту су прегледани преко 200 милиона пута. Овакав комерцијални потенцијал, убрзо су препознале и водеће светске концертне дворане, те је Лисица потом наступала и у Карнеги холу, бечком Музикферајну, Вигмор холу, Ројал Алберт холу и на многим другим угледним концертним подијумима, укључујући и Коларчеву задужбину, где је свирала почетком марта ове године.

Лисицин „проактивни" приступ у промоцији сопственог извођаштва, приметан је и у њеном дискографском опусу. Прве албуме, објавила је као самиздате, а међу њима посебно се истиче снимак са концертима Сергеја Рахмањинова који је снимила ангажујући Лондонски симфонијски оркестар. Након овог издања, уследио је дугогодишњи уговор са дискографском кућом Дека, а недавно започета сарадња са издавачком кућом Наив, под чијим окриљем се налазе неке од изузетно занимљивих уметничких личности из света класичне музике, обећава концепцијски интересанте албуме и потенцијалне уметничке колаборације.

Њено прво издање, насловљено је 1908 јер су те године настале две композиције објављене на овом албуму – свита Гаспар ноћи Мориса Равела и Клавирска соната број 1 у де молу опус 28 Сергеја Рахмањинова. Изузев године настанка и чињенице да представљају нека од технички најзахтевнијих дела за клавир са почетка XX века, ова дела не поседују друге заједничке карактеристике. Међутим, Лисица им приступа са сличном лакоћом додира, те док у свити Гаспар ноћи овакав приступ доноси веома лепе ефекте у првом ставу, у завршном Скарбо, као и Сонати Рахмањинова, јасни обриси структуре остају замагљени.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић