Картелијери и музика за кларинет у Бечу
У завршној, петој емисији циклуса којим обележавамо 250. годишњицу рођења Антонија Казимира Картелијерија, композитора активног у Берлину и Бечу крајем 18. и почетком 19. века, слушаћете дела овог аутора и Јохана Непомука Хумела.
Шест година млађи од Картелијерија, Јохан Непомук Хумел био је један од последњих значајних представника бечке композиторске школе, који је остао привржен њеном класичарском изразу. Његов Квартет за кларинет и гудаче у Ес-дуру настао је 1807. године, а у литератури камерне музике за кларинет издваја се као дело у којем кларинет постаје део ансамбла, налик првој виолини у гудачком квартету, напуштајући место виртуозног соло инструмента. Посебно је занимљив други, скерцозни став, означен као La seccatura, у којем је деоница сваког инструмента писана у другом метру.
Картелијеријев Квартет за кларинет и гудаче број 1 у Де-дуру је амбициозно четвороставачно делу. Деоница кларинета третирана је изразито виртуозно, предвиђајући употребу такозваног Милеровог кларинета - најнапреднијег вида кларинета тог периода, градитеља Ивана Милера.
Аутор:
Срђан Атанасовски
Уредница: Сања
Куњадић
Коментари