Опера – Етјен Меил: Хадријан

Ово дело настало је 1791. године, а либрето је написао Франсоа-Бенуа Хофман по узору на либрето Пјетра Метастазија за оперу Хадријан у Сирији Антонија Калдаре. Премијерно извођење требало је да буде уприличено 1792. године у Париској опери, али због турбуленте политичке ситуације након Француске револуције, изведба ове опере била је забрањена све до 1799.

Наиме, оригинални наслов ове опере био је Хадријан, римски цар. Хофман није имао на уму било какве политичке конотације осим што први чин садржи сцену у којој цар Хадријан прославља победу. У то време, Француској је претила опасност од Аустрије, чији је цар Леполод III управо тада умро, а претпостављало се и да су коњи које је требало да користе у тријумфу цара Хадријана припадали Марији-Антоанети, невољеној француској краљици и сестри цара Леополда. Стога су многи Парижани изразили негодовање због ове опере и 12. марта 1792, политички ауторитети су донели одлуку да забране извођење Меиловог Хадријана, како би спречили нереде. Уследиле су даље контроверзе у вези са овим делом, будући да је Хофман одбио да измени либрето, позивајући се на закон из 1791. којим су француска позоришта била ослобођена било какве цензуре, као и на Декларацију о правима човека и грађана.

Октобра 1798, челници Париске опере хтели су поново да поставе ово дело, те су замолили Меила да ревидира сижее и припреми за извођење наредне године. Измењена верзија је подразумевала да се из наслова избаци реч Цар, па је Хадријан имао улогу генерала, а његов победнички марш је такође избачен. Упркос успешној премијери, чланови Савета Пет стотина су сматрали да ово дело садржи алузије на Наполеона Бонапарту и тадашњу ситуацију у Француској, па је опера наредних годину дана изведена још неколико пута.

Уредница Јелена Дамјановић