Мајстори барока – Барбара Строци

Рођена 1619. године у Венецији, ова италијанска композиторка и певачица, одрасла је у привилегованом окружењу након што ју је усвојио Ђулио Строци, имућни драматург, песник и либретиста, чија је породица, поред Медичијевих, била једна од угледнијих у Фиренци. Када је њен таленат за певање постао очигледан, Строци је уредио да Барбарин учитељ постане водећи оперски композитор тога доба - Франческо Кавали.

Године 1637. њен отац је основао академију под називом Академиа дељи Унисони, која постаје једна од значајнијих књижевних академија и венецијанских установа, у којој је Барбара Строци била активна, демонстрирајући своје вокалне и инструменталне способности. Њена музика је често настајала као резултат 'изазова' чланова Академије да напише дело на основу текста који би јој задали.

О каснијем периоду њеног живота се врло мало зна. Умрла је у Падови, 1677. године.

Композиторску каријеру Барбара Строци започела је 1644. године, када је објавила прву збирку мадригала на текстове свог оца, Ђулија Строција. Дела која је писала била су претежно намењена лирским сопранима, а иако никада није написала оперско дело, њена вокална музика за соло глас ефективно приказује драмску радњу. За њене кантате се наводи да су „праве мини-опере", у којима се смењују речитативне и ариозне деонице, на текстове који су углавном били љубавног карактера.

Иза себе је оставила осам збирки композиција, од којих је опус 4 изгубљен. Преосталих седам опуса садрже неколико десетина дела, од којих су нека уз жичану пратњу, и приказују је као једну од најуспешнијих композиторки свог времена. Већина збирки Барбаре Строци садржи арије и кантате за соло сопран, и одражавају жељу композиторке да изазове конвенције жанрова у којима је писала. 

Ауторка: Саша Тошковић