Мајстори барока – Франческо Марија Верачини

Рођен 1690. године у Фиренци у породици музичара, италијански композитор и виолиниста Франческо Марија Верачини, прва музичка знања стекао је од свог ујака, Антонија Верачинија, са којим је касније често наступао на концертима. Такође је учио и код Ђованија Марије Казинија, оргуљаша и композитора духовне музике у Фирентинској катедрали, који је истицао важност контрапункта и утицао на рано стваралаштво младог Верачинија.

Своју младост Верачини је провео у родном граду, да би 1711. године отишао у Венецију где се афирмисао као виолиниста. Наредних година Верачини је путовао и наступао у Лондону, као и по градовима у Немачкој, где 1717. добија намештење виолинисте на двору у Дрездену. После Дрездена, Верачини се враћа у Лондон и постаје свеприсутна фигура у музичком животу овог града - и као интерпретатор и као композитор чија су се дела изводила, а нарочито опере у продукцији Племићке опере, главног ривала Краљевске музичке академије. 

Године 1745. након преживљеног бродолома, враћа се у Фиренцу, где, фокусирајући се на духовну музику, добија намештење капелмајстора у црквама Сан Панкрацио и Сан Гаетано. Иако је у позним годинама углавном дириговао, и даље се понекад на сцени појављивао као виолиниста. Умро је у Фиренци, 1768. године.

Опус Франческа Марије Верачинија поред опера, ораторијума, концерата и оркестарских свита, обухвата и виолинске сонате. У овој емисији ћете чути сонате из Верачинијеве збирке Дисертације о Корелијевом опусу 5. Како је Верачини био велики поштовалац стваралаштва Арканђела Корелија, не изненађује чињеница да је једно од његових најзначајнијих остварења у потпуности засновано на делима овог композитора. Збирка Дисертације о Корелијевом опусу 5 садржи шест соната за виолину и чембало заснованих на Корелијевим сонатама, које су проширене и разрађене, и у којима су јасно присутни утицаји старијег мајстора, док у исто време Верачини успева да истакне и свој индивидуални музички језик. 

Ауторка: Саша Тошковић