Уметност интерпретације – Јевгениј Мравински

Рођен 1905. у аристократској породици у којој је већ било истакнутих музичких уметника, Мравински се, ипак, за студије музике одлучио релативно касно. Наиме, овај угледни диригент је најпре студирао биологију на Петроградском универзитету, да би у свет музике најпре ушао као студент композиције, у класи Владимира Шчербачова, стичући диплому 1930. године. Годину дана касније, завршио је и студије дириговања у класи Александра Гаука, те први пут стао за пулт Лењинградске фихармоније којом ће дириговати невероватних 50 година. Наиме, након победе на Свесавезном диригентском такмичењу 1938, Мравински је именован за главног диригента Лењинградске филхармоније, на чијем челу ће остати до своје смрти 1988. године. Мравински и лењинградски оркестар заједно ће стећи светску репутацију, посебно као врсни интерпретатори дела руских аутора.

Мравински је био један од најаутентичнијих тумача музике Чајковског. За разлику од Кусевицког, Малка и својих западноевропских колега, он је избегавао претерану сентименталност и емоције у извођењу дела славног руског композитора. Разлог за овај објективистички и озбиљан приступ можда се може пронаћи у општој друштвеној атмосфери у којој је Мравински стварао, као и у сарадњи са њему најближим композитором Дмитријем Шостаковичем, чија је дела премијерно изводио. Он је неговао политичку умереност, која му је омогућавала да створи и одржи уметнички бескомпромисну и радикалну естетику у којој је тежио највишем нивоу перфекционизма.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић