Антонио Картелијери и музика на двору Лобковица

Картелијеријев мецена, Кнез Лобковиц, такође рођен 1772. године, био је један од најзначајнијих спонзора музичког стваралаштва у Бечу, на прелазу из 18. у 19. век. Лобковиц је финансијски подржавао низ бечких композитора инструменталне музике, а био је и један од ретких аустријских племића који је у периоду обележеном сукобима Аустрије и Наполеонове Француске имао довољно финансијских средстава да окупи приватни симфонијски оркестар, чији је капелмајстор био управо Картелијери. Лобковиц је почетком 1805. приредио премијерна извођења двеју тек написаних симфонија бечких композитора чије је стваралаштво несебично подржавао – Лудвига ван Бетовена и Антона Еберла. Обе симфоније написане су у Ес-дуру, а имајући у виду данашњу перспективу, занимљиво је да су поједини присутни критичари предност дали Еберловом остварењу. Док је Бетовенова музика нападана као неразумљива и нејасна, критичари су код Еберла хвалили смелост идеја, разраду музичког материјала, те оригиналну употребу дрвених дувачких инструмената у лаганом ставу, подвлачећи и у овом случају амбициозно трајање дела. Несумњиво је да су овим делима и Бетовен и Еберл покушали да прошире оквире симфонијског жанра, али да у том процесу Еберл није био спреман да доведе у питање начело јединства дела на плану музике и карактера, те да је експанзију трајања композиције покушао да надомести сразмерно кратким менуетом и финалом. 

Композиције за ансамбле дувачких инструмената, познате и као партите, партије или хармонимузик, биле су карактеристичне за хабзбуршку музичку традицију и изразито популарне у аристократским домовима који су могли да окупе ансамбл неопходан за њихово извођење. За многе аристократе, хармонимузик била је замена за финансијски далеко захтевнији оркестар, те су оваква дела доживела пораст популарности када су аристократски домови били погођени економском кризом услед Наполеонових ратова.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић