Антологија српске музике
Дела Милана Ристића: Концерт за трубу, Дувачки квинтет, Симфонијске варијације и и Свита за контрабас соло
Уз Миховила Логара, Драгутина Чолића, Љубице Марић, Војислава Вучковића и Станојла Рајичића, Милан Ристић припада групи композитора Прашке школе, који су студије похађали тридесетих година XX века у престоници тадашње Чехословачке, а након Другог светског рата имали важне улоге у уметничком животу Србије. Ристићева дела настајала су у оквиру три стваралачке фазе различитих стилских тенденција: од експресионизма који је обележио његова прва дела, писана у току или након студија у Прагу, преко друге фазе која кореспондира са послератним периодом, а у којој Ристић проналази нов пут пишући композиције са литерарном подлогом, са програмским садржајем или се ослањајући на материјал преузет из традиционалне музике. Последњу стваралачку фазу, која је уследила након што је завршио рад на Другој симфонији 1952. године, одликује Ристићев велики стваралачки успон који га сврстава у најистакнутије симфоничаре тадашње српске модерне музике.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари