Антонио Картелијери и музика на двору Лобковица

Картелијери је постао каплемајстор на двору кнеза Јозефа Лобковица у Бечу 1796. године и на овом положају је остао до смрти, 1807, са само тридесет четири године. Музичка капела кнеза Лобковица изводила је амбициозни репертоар који је укључивао симфонијска дела, ораторијуме, те чак и читаве опере, а поред извођења у Бечу, Картелијери је био задужен и за музику у два кнежева замка у Чешкој. Будући да је био активан и као композитор и као диригент, Картелијери је кроз потоњу улогу имао прилику да сарађује са водећим бечким композиторима и извођачима свог времена. Иако је био под снажним утицајем својих савременика, његова дела остају препознатљива, пре свега захваљујући идиосинкратичној мелодици и формалним решењима широког даха.

Међу истакнутим музичким уметницима у служби Јозефа Лобковица, каријера композитора и виолинисте Антона Враницког можда је највише била везана за ову кнежевску породицу. У службу Лобковица, Враницки је ступио 1790. године, најпре као учитељ музике и концертмајстор оркестра, а од 1797. био је капелајстор кнежевог приватног камерног оркестра. Када је Лобковиц преузео дужност интенданта царских позоришта и директора оперских извођења, упутио је Враницког на дужност директора дворског позоришта, а Враницки је у служби породице Лобковиц остао и након смрти кнеза Јозефа. У целом овом периоду, Враницки је био и композитор дела која су извођена у дому Лобковица, а предњачио је у жанровима камерне музике. Значајан део његовог стваралаштва остао је сачуван само у рукопису, у библиотеци Лобковица, док су двадесет опуса камерне музике објавили издавачи из Беча и кућа Андре из Офенбаха.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић