Антонио Картелијери и музика на двору Лобковица

У току маја можете пратити први циклус којим обележавамо 250. годишњицу рођења Антонија Казимира Картелијерија, композитора који је био активан у Берлину и Бечу крајем 18. и почетком 19. века.

Картелијери је рођен 27. септембра 1772. године у Гдањску, који је само две године након тога анектирала Прусија. Његови родитељи били су оперски певачи италијанског, односно балтичког немачког порекла, а Картелијери је своју младост провео у Берлину. Као осамнаестогодишњак, добио је положај капелмајстора пољског грофа Михала Казимира Огинског, који је посећивао како пруску, тако и аустријску престоницу, што је Картелијерију омогућило да се упозна са достигнућима бечке композиторске школе, као и да похађа часове контрапункта и композиције код Јохана Георга Албрехтсбергера и Антонија Салијерија. За његову каријеру кључан је био први јавни наступ, у склопу концерта бечког Друштва пријатеља музике у марту 1795. године, на којем је изведен његов ораторијум Јоас, краљ Јудеје. Писан на популарни либрето Пјетра Метастазија, ораторијум доноси приповест о Јоасу, краљу древне Јудеје, чији је долазак на престо био везан за крваве обрачуне у краљевској породици. Картелијери је радикално скратио Метастазијеве речитативе, постављајући акомпањато речитатив као стандард, што му је омогућило да оба дела ораторијума уобличи као кохерентне драматско-музичке целине у тада савременом симфонијском стилу бечке школе. Антонио Картелијери за своју партитуру бира у то време највећи састав оркестра, са удвајањем свих дувачких инструмента и чак три тромбона, постављајући пред инструменталисте неретко високе техничке захтеве.

Након концерта у Бечу на којем је Картелијери 1795. године приказао свој ораторијум, кнез Лобковиц није жалио труда да убеди младог композитора да напусти службу грофа Огинског и да се прихвати места капелмајстора на његовом бечком двору, који је између осталог имао и оркестар и на којем су се приређивали полујавни концерти симфонијске музике. Концерт премијерног извођења Картелијеријевог ораторијума у историји музике је, међутим, остао убележен као први бечки јавни наступ Лудвига ван Бетовена као пијанисте, на којем је овај аутор извео свој Концерт за клавир у Це-дуру број 1 опус 15. Бетовена је такође у овом периоду стипендирао Лобковиц, а низ његових оркестарских дела, укључујући и Симфонију Ероика, премијерно ће бити изведени у дому кнеза, у сарадњи са капелмајстором Антониом Картелијеријем.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић