Композитор месеца – Золтан Кодај

Биће то Игре из Марошсека, свита Хари Јанош, Игре из Галанте, као и Варијације на тему мађарске народне песме „Лети, лети пауне". Снимке ових остварења на двоструком компакт-диску објавила је продукцијска кућа Дека 1994. године, а свако од њих представља јасан одраз композиторове комплексне уметничке личности. Наиме, дубоко укорењена у мађарској народној музици, ова његова дела су истовремено и блиско везана за традицију европске уметничке музике: мелодијске линије, хармонски стил и формална организација показују Кодајево маестрално спајање старог и новог, Истока и Запада, традиционалне/народне и уметничке музике.

Након бројних недаћа које су га задесиле у професионалном животу пошто његов јединствен музички језик није одмах прихваћен у високим круговима Мађарске, Кодајева каријера кренула је узлазном путањом након успеха који су побрали Мађарски псалми 19. новембра 1923. у Будимпешти, на премијерном извођењу, а потом и у Цириху 18. јуна 1926. године. О репутацији Золтана Кодаја као важног европског композитора сведоче и позитивне критике након премијере зингшпила Хари Јанош која је уприличена у Будимпешти 16. октобра 1926, као и истоименом оркестарском свитом из опере која је убрзо почела да осваја концертне репертоаре широм земље. Кодај је намеравао да кроз лик Харија Јаноша, који је преузео из мађарских народних бајки, допринесе оснивању популарне мађарске опере. Главног јунака описао је као „... сеоског војног ветерана који дане проводи у кафани причајући о својим херојским подвизима". Тематика опере је уједно комична и патриотска, музички стил једноставан, док се радња одвија у дијалошкој форми: Хари Јанош побеђује Наполеона, Марија-Лујза, ћерка аустријског цара Франца Другог и Наполеонова супруга заљубљује се у њега, а на бечком двору га примају са највећим почастима. Међутим, Хари Јанош на крају одлучује да се врати у своје родно село. Свиту из ове опере, која је јединствена по томе што је композитор у партитуру укључио и деоницу цимбала, премијерно су извели чланови Оркестра Пау Казалс под управом Антала Флајшера у Барселони 24. марта 1927. године, а она је учврстила Кодајеву међународну репутацију пошто су је и Тосканини, Менгелберг, Ансерме и Фуртвенглер, поред његових других дела, одмах укључили су своје концертне програме. Важно је истаћи и податак да је након изузетног дебија у Амстердаму 24. априла 1927, и сам Кодај на европским концертима дириговао своја дела: исте године је у Кембриџу и Лондону извео Мађарске псалме, а према речима биографа, публика их је топло прихватила.

Све чешћа гостовања у иностранству нису поколебала и зауставила Кодаја у спровођењу његовог циља везаног за унапређивање музичког образовања младих у Мађарској. Заједно са колегом Јенеом Адамом, који је претходно био и његов студент, Кодај је 1935. године започео пројекат реформе наставе музике у нижим и средњим музичким школама у Мађарској, а објавио је и неколико студија. Његови концепти, познати као Кодајев метод, били су засновани на разумевању музике кроз искуство певања, где је примарни фокус на смерницама које педагог треба да користи како би деца што јасније разумела да кроз певање, попут учења језика и правилног говора, могу директно ући у свет музике. Према Кодају, музика се најбоље перцепира и кроз кинестетичко, аудитивно и визуелно искуство, док традиционалне, народне песме представљају најефикаснији 'материјал'. Године 1940. мађарски музички образовни програм као основу увео је управо Кодајев метод, док су га након Другог светског рата примењивали и педагози у другим земљама.

Уредница Ирина Максимовић Шашић