Милан Суботић: Исаија Берлин – либерал у добу екстрема

Међу најзначајније историчаре идеја и филозофе двадесетог века можемо уврстити Исаију Берлина чије обимно и тематски разноврсно дело протоком времена не губи на актуелности, већ наставља да и даље подстиче интерпретативне спорове међу његовим бројним тумачима. Берлиново предавачко умеће које се пре оваплоћује у слободној форми есеја него у класичним филозофским монографијама, представља једну од препрека за оне интерпретаторе његовог дела који у њему трагају за кохерентним системом. С друге стране, ширина Берлиновог захвата у истраживању историје филозофских, политичких и социјалних идеја, суочава његове тумаче са обиљем извора и тема које превазилазе оквире уско-дисциплинарне специјализације. Стога, на први поглед „једноставан", Исаија Берлин и као филозоф и као историчар представља трајан изазов за потпуније разумевање генезе, смисла и домета његове мисли.

Текст Милана Суботића који емитујемо на нашем програму део је његове обимније студије посвећене истраживању улоге коју су три различите интелектуалне и политичке традиције - британска, јеврејска и руска - имале на формирање и садржај Берлиновог опуса. С обзиром да су, по речима самог Исаије Берлина, управо ове три традиције попут испреплетаних нити сачињавале основну потку његове животне и интелектуалне биографије, аутор истражује трагове тих традиција у Берлиновом раду. У делу студије коју емитујемо, Суботић те трагове идентификује полазећи од излагања Берлиновог живота у двадесетом веку (1909–1997), веку који је Хобсбаум с правом назвао „Добом екстрема".

Текст је читао Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.