Антологија српске музике

Стеван Христић је у периоду између два светска рата био изузетно активан у организацији музичког живота Београда. Наиме, 1923. године учествовао је у оснивању Београдске филхармоније на чијем је челу био до 1934; радио је као шеф-диригент београдске Опере, а директор ове институције постао је 1925. Од оснивања Музичке академије 1937. године, радио је као професор композиције, а потом је 1944. постао ректор. Био је први председник Савеза композитора Југославије, а 1950. изабран је за редовног члана Српске академије наука, као и за директора Музиколошког института.

У првом делу емисије чућете четири соло песме писане на стихове Војислава Илића, Алексе Шантића и Милорада Митровића. Како истиче Властимир Перичић, иако не многобројне, Христићеве соло песме су популарне због своје певане, зналачки писане вокалне линије, у којој се огледа његов топли лирски темперамент и брига да се истакну садржајне вредности текста.

Други део емисије испуниће ораторијум Васкрсење који је Христић компоновао 1912. године по тексту Драгутина Илића. Овај, први ораторијум у српској музици обликован је у два дела, док се библијска радња одвија у ускршњу зору. Наиме, први део - Весница са гроба - садржи симфонијско-хорски увод Свитање у Јерусалиму, појаву Марије Магдалене, која ученицима доноси вест да је Христово тело нестало из гроба и појаву Христа Магдалени. Интересантно је истаћи да је симфонијски увод ораторијума, прерађен и без хора, Христић обликовао као засебно дело за концертни подијум и насловио га Поема зоре. У другом делу - Христос међу ученицима - Христић звуком дочарава како пробуђени народ јури ка Голготи и затиче празан гроб. Након тога следи Магдаленино саопштење ученицима да је видела Христа, јављање Христа ученицима, сцена са неверним Томом, и коначно финале - Осана и Христос васкресе.

Ораторијум Васкрсење премијерно је изведен 3. маја 1912. године у Београду. Хором певачког друштва Станковић и оркестром Краљеве гарде дириговао је Станислав Бинички, док су као солисти, поред осталих, наступили Мирослава Бинички као Марија Магдалена и Милан Јаковљевић као Исус Христ.

Уредница Ирина Максимовић Шашић