Ускршња недеља Еурорадија – Ј. С. Бах: Пасија по Јовану

Пратићете снимак „Пасије по Јовану” Јохана Себастијана Баха, са концерта одржаног 10. априла у дворани Консертхебау у Амстердаму. Хором Лауренс Колегијум из Ротердама и Краљевским Консертхебау оркестром дириговао је Ендру Манце. Као солисти представили су се тенор Максмилијан Шмит у улози Еванђелисте и бас Арту Катаја као Христ. Остатак певачке поделе су чинили Рејчел Редмон, сопран, Катриона Морисон, мецосопран, Робин Тришлер, тенор И Ешли Ричиз, бас. Овај снимак добили смо захваљујући размени Еурорадија, у оквиру серијала посвећеног ускршњим празницима.

Поред тога што је три године старија, Пасија по Јовану је нешто скромнијих димензија од Пасије по Матеју. Изведена је током прве године у којој је Бах постављен за управника црквене музике у Лајпцигу. То извођење се десило 7. априла 1724. године у Цркви Светог Николе, током Вечерње службе на Велики петак. Иако постоји мишљење да је ова Пасија мање „довршена" од наредног, монументалнијег дела – Пасије по Матеју, у ствари налазимо се пред изузетно драматичним и композиционо смелим остварењем које одговара наративној структури Јеванђеља по Јовану, тачније поглавља XVIII и XIX из којих је Бах преузео већину текста и то у преводу Мартина Лутера на немачки. Можда најпознатији део Пасије по Јовану је уводни хор Господе, наш господару у којем доминира покренута, драматична фигура у гудачима над којом се смењују како деонице дрвених дувачких инструмената, тако и хорски парт пун преклињујућег тона и снажних узвика Herr - Господе.

Пасија по Јовану је написана за релативно мали ансамбл – солисте, четворогласни хор, басо континуо, као и пар попречних флаута, обоа и обоа да кача. За посебну боју овог ансамбла заслужна је употреба лауте, виоле д'аморе и виоле да гамба које су сматране већ „застарелим" инструментима у доба настанка композиције. Завршни хор Почивај у миру прави структуралну паралелу са уводним хором Господе, наш господару, у свом нежном опраштању од Исуса.

Уреднице Јелена Дамјановић и Ксенија Стевановић