Музеј звука – Мадригали и шансоне Филипа де Монтеа

Де Монте је био један од најзначајнијих фламанских композитора из генерације којој су још припадали Орландо ди Ласо, Чипријано де Роре, Ђакес де Верт или Филип Рожије. Ипак, данас је велики део његове заоставштине још увек необрађен, а тек је 2016. године начињен попис свих сачуваних дела.

Рођен 1521. године у фландријском граду Мехелену, Де Монте је као младић отишао у Италију, где је изградио каријеру као композитор, певач и учитељ. Током боравка на Апенинском полуострву, радио је у Напуљу и на кратко у Риму, у служби кардинала Орсинија. Потом је 1554. и 1555. годину провео у Енглеској, на двору краљице Марије I, као члан капеле њеног супруга, шпанског краља Филипа II. Ипак, највећи део каријере Филип де Монте је провео на позицији капелмајстора на двору цара Максимилијана II у Бечу, а потом и његовог брата Рудолфа у Прагу, значајно унапређујући тамошњи музички живот. Наиме, Де Монте је у хабзбуршку престоницу довео велики број изузетних музичара, што је приметио и Орландо ди Ласо, напомињући да је у то време „квалитет камерне музике у Бечу био запањујући".

Иако је опус духовних композиција Филипа де Монте релативно велики, он се не може поредити са бројем његових световних дела, пре свих мадригала, објављених у чак 34 збирке. Наиме, Де Монте је био најплоднији писац у историји овог жанра, а његови петогласни мадригали сматрани су, према речима савременика за „прва и најзрелија остварења" за овакав извођачки састав. Стилски, ова дела су се кретала од прогресивног, експерименталнијег и хроматизованог језика ка једноставнијем, хомофоном изразу. Иако неки истраживачи то објашњавају променом избора поезије на којој су дела била заснована, други сматрају да је овај заокрет био последица конзервативног укуса хабзбуршког двора.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић