Уметност интерпретације – Туган Сохијев

Овај руски диригент , рођен у Владикавказу у Осетији 1977, музику је почео да учи као седмогодишњак свирајући клавир, али је већ са 17 година стао за диригентски пулт, на наговор диригента Државног оркестра Северне Осетије. Дириговању се у потпуности посветио током студија на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу, где је био један од последњих студената Иље Мусина, угледног педагога из чије класе су потекли неки од тренутно највећих руских диригената, попут Валерија Гергијева.

По завршетку студија, Сохијев се веома брзо окренуо оперском дириговању, а његов први ангажман била је продукција Боема на Исланду. Позитивне критике након овог извођења, отвориле су му врата Националне опере из Велса, где је 2003. године постао музички директор. Током прве године, поред оперских продукција које су укључивале Евгенија Оњегина, Дон Ђованија, Кавалерију рустикану и Пајаце, Сохијев је са оркестром ове оперске куће започео и циклус симфонијских вечери са делима руских аутора. Међутим, након проблема са реализацијом поставке Травијате 2004. године, Туган Сохијев је дао оставку на место музичког директора Велшке опере, док је локална штампа почела да преиспитује његов ауторитет, наводећи да је још увек сувише млад и неискусан за тако значајну позицију. Са оваквим виђењем није се слагало руководство једног од најугледнијих француских оркестара – Националног оркестра Капитол из Тулуза, које је убрзо по проглашењу Сохијева за „музичко откриће године" у избору француске критике, именовало овог диригента за свог музичког директора. Његов први наступ са ансамблом одиграо се 2005, а од 2008. године и званично је стао на чело оркестра са којим је остварио запажене наступе у Француској. Каријеру оркестарског диригента Туган Сохијев је наставио да развија и кроз сарадњу са Немачким симфонијским оркестром из Берлина, чији је шеф-диригент и уметнички руководилац постао 2010. године. Међутим, опера никада није изгубила привлачност за Тугана Сохијева, те је паралелено са овим ангажманима, повремено наступао као гостујући диригент у Бечкој државној опери, миланској Скали или Баварској државној опери. Највеће признање у овој области, добио је 2014. године када је именован за музичког директора и шефа диригента Бољшој театра у Москви, друге најзначајније оперске куће у Русији, поред Мариинског театра у којем је ову функцију обављао Валериј Гергијев.

Каријера Тугана Сохијева изненада је заустављена 6. марта ове године, када је након захтева да се изјасни о сукобу у Украјини, диригент решио да поднесе оставке на обе функције које је тренутно обављао, изјављујући: „Суочен са немогућом опцијом да бирам између својих вољених руских и француских музичара, одлучио сам да одмах дам оставку на функције Бољшој театра у Москви и националног оркестра Капитол у Тулузу", навео је Сохијев.

Дискографски опус овог диригента још увек је релативно скроман и обухвата оркестарска и симфонијска дела Мусоргског, Прокофјева, Стравинског, Чајковског, Шостаковича и Брамса, која је интерпретирао са Националним оркестром Капитол из Тулуза и Немачким симфонијским оркестром из Берлина.

Ипак, иако не многобројна, ова издања су добила похвале критике, која је у Сохијеву препознала аутентичног интерпретатора руског репертоара. Оно што краси диригентски стил Тугана Сохијева јесу ритмичка прецизност и свежина и беспрекоран баланс оркестарских група. Јасна артикулација и посвећеност детаљима који се могу чути и у најгушћим оркестарским пасажима, такође су присутни на снимцима које представљамо у вечерашњој емисији.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић