Оперска сезона Еурорадија 2021–2022
Леош Јаначек: Јенуфа
Репродуковаћемо снимак опере „Јенуфа” Леоша Јаначека, забележен 26. фебруара ове године у Театру ан дер Вин у Бечу. У насловној улози наступила је сопран Светлана Аксенова а Симфонијским оркестром Аустријског радија и хором Арнолд Шенберг дириговао је Марк Албрехт.
Alex_Rademakers.jpg "Disco 3000 (press photo / ©Alex Rademakers)")
Јенуфа је премијерно је изведена 1904. године у Брну и у њој се Јаначек фокусирао на два женска лика и њихов комплексан однос – како једне са другом тако и унутар друштвених односа у које су уплетене. Ово је прва опера у историји музике чији је либрето написан једноставним прозним језиком. Поред тога, Јенуфа не садржи интерлудијуме и увертире. Комплексан свет и потресна прича о насиљу, љубави, чедоморству и опраштању, као и скривени људски односи који прожимају кроз ово дело, главне су одлике нове поставке коју је овом приликом реализовала холандска редитељка Лоте де Бер.
Јенуфа је заснована на мелодијским инфлексијама речи, а многе од њих Јаначек је црпео из конверзација које је слушао у реалном животу. Због тога у опери постоји само неколико дугачких, развијенијих мелодија, а речи и фразе се често понаваљају. Овакве вокалне карактеристике производе осећај непосредности који је најјачи у пресудним моментима радње, као што је признање Црквењарке, односно у катарзичном финалу које за њим следи. Такође, неке од говорних мелодија Јаначек користи и као мотиве. Једна од њих, која је музички репрезент кривице, појављује се у целокупном току опере, сваки пут са увећаним драмским интензитетом.
Уредница Јелена Дамјановић
.jpg "Миодраг Павловић и Бода Марковић: Неколико врсти меса")
Коментари