Светске музичке позорнице
Репродуковаћемо снимак концерта Берлинских филхармоничара под управом Зубина Мехте, забележен 17. децембра прошле године у матичној кући овог ансамбла – дворани Берлинске филхармоније. Суделовали су мецосопран Ока фон дер Дамерау, као и женски хор Берлинског радија и Берлински државни хор дечака. На пограму је била Трећа симфонија Густава Малера.
Као и у Првој симфонији, композитор је за садржај Треће симфоније узео природу, само што је у овом остварењу настојао да протумачи њен космички значај. Овим монументалним делом, које је првобитно желео да наслови Сан летње ноћи или Моја радосна наука, Малер је покушао да оствари синтезу својих животних и стваралачких стремљења, описујући је следећим речима: „Замислите дело у којем се огледа читав свет". Трећа симфонија је замишљена као спој свега што је научио од својих узора – Лудвига ван Бетовена, Хектора Берлиоза, Франца Листа и Рихарда Вагнера. Компоновао је интензивно током 1895. и 1896. године, а премијерно је изведена 1902. у Крефелду и представљала је његов први јавни успех са новом симфонијом. То је било потпуно изненађујуће с обзиром да је Трећа била изразито обимнија у односу на популарну Другу симфонију. Структуралне сличности између ове две симфоније укључивале су груписање ставова у два дела. Први део у Трећој симфонији обухвата само први став који носи назив Пан се буди, док смела мешавина жанрова у преосталих пет ставова припада другом делу симфоније. Њихови називи су: Шта ми прича цвеће на ливади – Темпо ди менуето, Шта ми говоре животиње у шуми – Скерцандо, О, човече, шта прича дубока поноћ – Врло споро, Шта ми причају анђели – Весело, у темпу, и Шта ми љубав прича – Лагано.
Уредница Јелена Дамјановић
.jpg "Жоао Домингош Бомтемпо на европској музичкој сцени")
Коментари