Уметност интерпретације – Никанор Забалета

Никанор Забалета, један од најпознатијих харфиста XX века, рођен је 1907. године, а овај инструмент је почео да учи са само седам година, на подстицај оца, који је био музичар-аматер. Формално образовање започео је на Конзерваторијуму у Мадриду, а 1925. године одлази у Париз како би учио код Марсела Турнијеа и Жаклин Боро. Концертни деби имао је годину дана касније, чиме је означен почетак каријере током које је у наредних 66 година наступио на преко 3000 концерата, свирајући са преко 300 разиличитих оркестара. Забалета је између свог дебија и последњег концерта, који је одржао у Мадриду 1992. године, на својим наступима представио обиман и разноврстан програм међу којима и дела која су била компонована управо за њега, а која су данас уврштена у редован репертоар.

Његово свирање красиле су беспрекорна чистоћа и блистав звук, технички виртуозитет, економичност покрета и пажљива техника пригушивања тона, која је додатно била појачана увођењем осмог педала који је поставио на своје инструменте. Иако је његова техника била идеално прилагођена репертоару музике осамнаестог века или неокласичним остварењима Забалетиних савременика попут Даријуса Мијоа, Еитора Вила-Лобоса или Хоакина Родрига, није се устручавао да изводи и дела авангардних композитора, као што су Ернст Кшенек, или да поручи Концерт за харфу и електронику од Јозефа Тала.

Забалета је дискографски објавио велики део свог репертоара, а многи од ових снимака награђени су признањима у овој области у Француској, Шпанији, Италији и Холандији. Године 1982. примио је Националну награду Шпаније а 1988, постао је и члан Академије уметности Сан Фернандо.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић