Уметност интерпретације – Хајнц Холигер

Холигер је један од ретких обоиста који су стекли светску славу и који су се издвојили из анонимности оркестарског корпуса, пре свега богатством свог репертоара и виртуозном техником. Рођен 1939. године, рано се определио за овај инструмент, студирајући га на Конзерваторијуму у Берну. Ипак, упркос победама на Међународном такмичењу у Женеви 1959. и Минхену 1961. године, окренуо се својој другој сфери интересовања, започињући студије композиције са Шандором Верешом и Пјером Булезом. Крећући се у круговима најавангардних стваралаца средине и друге половине XX века, Холигер је допринео стварању читавог низа дела за обоу која су му посветили аутори попут Лучана Берија, Елиота Картера, Витолда Лутославског, Карлхајнца Штокхаузена, Ернста Кшенека и многих других.

Интересовања Хајнца Холигера нису била ограничена само на савремену музику – почетком седамдесетих година заједно са Морисом Бургом, Клаусом Тунеманом и Кристијан Жакоте снимио је Шест трио соната за обоу и фагот Јана Дисмаса Зеленке, доприносећи обнови интересовања за музику овог аутора.

Као извођач, Холигер је испољавао необичну љубав према музици најразличитијих периода и жанрова. Поседовао је изузетну технику фразирања и увео је бројне нове ефекте свирања на овом инструменту. Иако не припада ниједној специфичној школи свирања на обои, он се истицао пре свега по флексибилности и версатилности звука, те је био способан да изнесе и најсмелији репертоар.

Иако је наставио да наступа као солиста и камерни музичар, од средине седамдесетих година прошлог века, Холигер је све чешће преузимао улогу диригента, дебитујући као помоћник Пола Сахера за пултом Камерног оркестра из Базела. На Холигеровом репертоару, поред његових дела, често су се налазили и радови Шандора Вереша и Луиђија Далапиколе, али и дела Шумана и Хајдна.

Уредница: Ивана Неимаревић