Лоренс Ледјук: Референдуми и делиберативна демократија

Аутор у тексту истиче да иако имају међусобне сличности, теоријски концепти делиберативне демократије, с једне стране, и институције и процеси повезани са директном демократијом, с друге, често вуку у различитим правцима. Делиберативни модел наглашава да би у дискусијама требало да се чује грађанинов глас, док је на референдуму битно како је грађанин гласао. Код делиберативног модела, грађани су укључени у све етапе политичког процеса, док је типично да у случају референдума буду позвани само на крају, да изађу на гласање. Делиберативни модел се више интересује за дискутовање о једној теми него за одлуку о њој, док се референдум често расписује само да би се о једном тачно одређеном питању донела коначна одлука. Међутим, без подршке институција, делиберативна демократија остаје тешко ухватљиви, идеалистички концепт, сматра Лоренс Ледјук. Он описује четири конкретне области у којима начин обављања референдума омета делиберацију, и разматра шта би се могло учинити, у оквирима постојећих закона и процедура, да се постигне бољи квалитет делиберације. Те четири области су следеће: нежељено убацивање политике, одсуство јасноће, количина и квалитет информација, и степен учешћа и ангажовања грађана у том процесу. Конкретни примери које Ледјук у раду разматра сугеришу начине на које би се могао постићи неки делиберативнији облик директне демократије.

Текст је преузет из часописа Electoral Studies (2015).

Превод: Александар Б. Недељковић
Чита: Гордана Гачић
Уредници: Оливера Нушић и Предраг Шарчевић