Композитор месеца – Клод Дебиси

Током друге половине девете деценије 19. века Дебиси се кретао у књижевним и уметничким салонима Париза где су често окупљали симболисти. Тада је Национално друштво за музику извело његове две Заборављене песме на текстове Пола Верлена, а наставио је да компонује и друга вокално-инструментална дела на Бодлерове стихове. Био је то период када је највише стварао под утицајем Вагнера; ишао је Бајројт 1888. и 1889. године, али је временом увидео да се тог утицаја мора што пре ослободити. Био је фасциниран јаванским гамеланом, који је потпуно променио његову стваралачку естетику и уверења. Гамеланске пентатонске лествице, мелодије и ритмови најприметнији су у ставу Пагоде свите назване Естампе.

Крајем девете деценије 19. века Дебиси је започео рад на опери Родриго и Химена, на текст париског писаца Катула Мендеса, који је заснован на причи о Ел Сиду. Међутим, Мендесов изражени вагнеризам био је у супротности са Дебисијевим новим композиторским дискурсом. Иако је на овој опери радио скоро две године, она је остала недовршена, а Дебиси се у том периоду окренуо писању два гудачка квартета, од којих је остао сачуван само један. Ово дело, компоновано 1893. године, посвећено је Ернесту Шосону. Карактеришу га сензуалност и импрестионистичке тоналне промене типичне за време у којем је настало, обликоване у оквиру цикличне структуре. Ги Ропарц је након премијере овог дела истакао да у Дебисијевом квартету доминирају и утицаји руских композитора, уз поетичне теме и необична сазвучја. Осим наведеног, Дебиси је наставио да користи елементе гамеланске музике, које су најизраженије у пицикатима и комбинованим ритмовима у Скерцу.

Уредница Јелена Дамјановић.