Музички свет Себастијана де Албера

Мало је сачуваних података о тридесет четири године дугом животу овог аутора. Рођен 1722. у Навари, на северу Шпаније, Алберо је као предадолесцент певао у катедрали у Памплони, а од 1748. године радио је као оргуљаш на двору у Мадриду. Алберове сонате су једноставачне и по правилу дводелне, неретко са израженим фолклорним елементима и играчким карактером. Сачуване су две рукописне збирке Алберових соната, и то једна у Националној библиотеци Марцијано у Венецији и друга у библиотеци мадридског конзерваторијума. Венецијанска збирка од тридесет соната посебно је занимљива због ефектне и одмерене употребе полифоније.

Кључну улогу у формирању инвентивне школе композитора-чембалиста у Шпанији средином 18. века, у коју убрајамо и Себастијана де Албера, имао је Доменико Скарлати, који је у Мадриду био капелмајстор у служби принцезе Марије Барбаре. Највећи део од његових скоро шест стотина соната за чембало настао је у Шпанији, неретко управо као део часова које је имао са принцезом, а од 1746. и краљицом Шпаније. Скарлати је у своје сонате често интегрисао елементе шпанског фолклора, а стручњаци истичу управо четворогодишњи боравак у Андалузији, односно Севиљи, као кључан у овом погледу. Поред тога, Скарлати је у овом периоду почео да групише сонате у музички артикулисане следове од две или три у истом или истоименом тоналитету, нудећи на тај начин својеврсни прелазни облик ка вишеставачној композицији. Није познато да ли је директно сарађивао са Албером, који је такође радио на шпанском двору, али је код Албера јасан утицај Скарлатијевог чембалистичког опуса, који је у том периоду био највећим делом у рукопису, те се може претпоставити да су двојица композитора остварила неки вид кооперације.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић