Из архиве Радио Београда

Милица Миладиновић рођена је 1924. године у Београду, а након студија на Музичкој академији у родном граду, 1950. добија ангажман у Опери, где као солисткиња остаје до одласка у пензију 1977. године. Како су истакли критичари листа „Политика експрес", њен улазак у музички живот био је успешан и сигуран, а репертоар дела у којима је наступала импресиван. Било је то време после ослобођења, када су београдски музичари са великим амбицијама збијали редове, жељни стваралачког рада и афирмације. Милица Миладиновић се појавила пленећи јединственим даром, али и високим музичким образовањем. Савладала је главне мецосопранске роле тадашњег репертоара Београдске опере и брзо се уклопила у већ уходане ансамбле и представе. Имала је све квалитете даровите и зреле оперске уметнице, иако је тада била изузетно млада.

Убрзо је, са великим успехом, почела да наступа и у иностранству - самостално или са ансамблом Националног театра. Након првог гостовања у Бечу, средином 50-их година прошлог века, када је у четири представе изводила насловну улогу у опери „Кармен", критичари су са великим интересовањем писали о нашој истакнутој уметници. „Велт пресе" је, између осталог, објавио и следеће: „... њен први наступ вредан је пажње јер носи у себи ретке квалитете који Бечу недостају: снажан, пун глас, префињену музикалност, изванредну појаву и „оно нешто" без чега се велики уметник не може замислити" – пренела је „Политика" 14. јануара 1956. године. Тако је њена Кармен ушла у легенду, постала заштитни знак Милице Миладиновић и обележила јој читаву каријеру.

Занимљив податак из њене богате професионалне биографије је и тај да је промовисала српску православну музику пред Папом Павлом Шестим, под сводовима цркве Светог Петра у Риму. Гостовала је у оперским кућама у Бечу, Берлину, Атини, Каиру, Венецији, Анкари, Паризу, Бриселу, Мадриду и Женеви. 

У биографији Милице Миладиновић посебно се издвајају две улоге у операма домаћих композитора: најпре, рола Мајке Јевросиме у опери Кнез од Зете Петра Коњовића, у којој је, како пише на сајту Народног позоришта у Београду, због моћног јединства њене вокалне и глумачке интерпретације досезала до трагике достојне античких сцена. Друга је улога Феме у опери Покондирена тиква Миховила Логара. Ову комичну оперу композитор је посветио управо Милици Миладиновић, истичући на насловној страници партитуре следеће: „Милици Миладиновић, за њену високу уметност гласа и глуме". За извођење Феме Народно позориште у Београду овенчало ју је 1974. Годишњом наградом.

Матична кућа у којој је играла Милица Миладиновић од почетка до краја своје каријере 1977. године, доделила јој је Златну плакету за животно дело. Три деценије касније, 2007, добила је посебно признање за врхунски допринос националној култури. Преминула је у Београду 2015, у 91. години.

Уредница емисије Марија Вуковић