Kомпозитор месеца – Скрјабин

Ослобођен педагошких активности, Скрјабин је у лето 1902. почео да ради на Трећој симфонији под називом Божнаствена поема, и неколико мањих дела. Све више се усмеравао ка филозофији и грчким митовима, а постао је и члан Московског филозофског друштва. Годину дана касније постао је близак са руским писцем и музикологом Борисом Шлецером, а пре свега са његовом сестром Татјаном, која је убрзо постала његова љубавница. Дела из опуса 30 до опуса 43 рефлектују управо интензивну сензуалност која је обузела Скрјабина у том периоду, а која је потом, исте године, представио Баљајеву на прослави његовог имендана. Месец дана касније, 1903. године, Баљајев је умро.

Управо у делима насталим од 1903. године Скрјабин је почео да прави одступања од устаљених форми: једноставачне сонате постала су све чешће у његовом опусу, премда се стриктно придржавао форме сонатног облика. Посебан акценат стављао је на развојне делове и коде које је користио како би представио своје филозофске мисли и симболику које су га све више окупирале, често посезајући за варијацијама и тоналним мутацијама, али никада не одустајући од тоналности и тоналног центра.

Након смрти Баљајева, Скрјабинови месечни приходи од издавача су се смањили, био је у вези са бившом ученицом, тада и даље малолетном, те је био принуђен да напусти Институт Свете Катарине. Селидба у иностранство, о којој је дуго маштао, сада је постала нужност: са својом породицом се преселио у Швајцарску марта 1904. године, а омогућио је и љубавници Татјани да живи у комшилуку. Супруга Вера је убрзо сазнала за његову љубавну аферу и напустила је Швајцарску. Управо је тада Скрјабин довршио Трећу симфонију, премијерно изведену у Паризу маја 1905. године.

Често је истицао да је извођење Треће симфоније требало да буде први проглас моје нове доктрине, те да музика није била само израз мог интелекта и креативности, већ да су доктрина и музика две различите форме изражавања истог бића - Александра Скрјабина. Дело носи назив Божанствена поема и написано је у четири става која се изводе без паузе.

Уредница Јелена Дамјановић