Нова дискографија
Представићемо албум пијанисте Пола Луиса са позним делима Јоханеса Брамса. Ово издање објавила је 22. јануара издавачка кућа Хармониа Мунди.
Фасцинација репертоаром бечких мајстора евидентна је у досадашњем дискографском опусу овог британског пијанисте. Након антологијских снимака комплетних Бетовенових клавирских соната, Хајднових соната, дела Франца Шуберта и Карла Марије Вебера, Пол Луис се овог пута окренуо делима још једног аутора који је стварао у Бечу, Јоханесу Брамсу.
Брамс је често истицао да су његове позне клавирске композиције од опуса 116 до опуса 119 биле његова последња реч у композиторској каријери, те оне откривају неке од најбољих и најзрелијих аспеката његовог стваралаштва. Док су његова ранија дела, као на пример три клавирске сонате изузетно опсежне, дела из последњих опуса су минијатуре, незахтевне, написане у тада популарном жанру лирских клавирских комада. Брамсов позни стваралачки стил у овим делима карактерише изразита економичност, јер је аутор радио са изузетно апстрактним елементима за то време, као су што су мотиви засновани на умањеним септимама, силазним лествицама или је пак поигравање са метричким акцентима.
Ова дела, настала у летњим месецима 1892. и 1893. године носе називе: Фантазије опус 116, Интермецо опус 117 и Клавирски комади опус 118 и 119. Пол Луис својом интерпретацијом је успео да представи сву драму и поетичност ових композиција, често акцентујући њихову блискост са делима Клода Дебисија и Сергеја Рахмањинова.
Уредница: Јелена Дамјановић
Коментари