Век хармонике – Албум “Руске сонате за хармонику 20. века” Клаудијуша Барана

Представљамо најновији албум Клаудијуша Барана, који је под називом “Руске сонате за хармонику 20. века”, у августу прошле године објавила дискографска кућа Дукс.

На овом издању су вредна дела познатих аутора за хармонику - Владислава Золотарјова, Александра Нагајева и Аљбина Репникова. Заједнички именитељ ових соната је аура трагедије и рефлексија о животу над којим бди сенка смрти. Оне обилују и музичким референцама на смрт, што се и види у, на пример, Трећој сонати Золотарјова која садржи цитат средњовековне секвенце Dies ire, dies ila, или у Сонати Аљбина Репникова у којој је цитирана руска народна песма "Заборављен, напуштен", која говори о детету свесном своје скоре смрти. Соната за хармонику опус 13 Александра Нагајева, пак, написана је годину дана након трагичне смрти Золотарјова и представља музички омаж пријатељу и колеги композитору. Овакаве тематске конотације критика повезује и са карактеристикама поднебља, имајући у виду да су сва тројица живела и радила на северу Совјетског Савеза.

Сонату број 3 Владислав Золотарјов написао је 1971. године за Фридриха Липса. Из њиховог пријатељства и сарадње настале су многе композиције којима је обогаћен репертоар за хармонику. Пре свега, Соната број 2 и број 3, привукле су и инспирисале и друге значајне композиторе, као што су Софија Губајдулина и Едисон Денисов, да компонују за хармонику. Када је реч о Сонати број 3, важно је истаћи чињеницу да је тим делом Золотарјов разбио стереотип о хармоници као народном инструментм, користећи додекафонску технику. Овом сонатом Золотарјов демонстрира фасцинацију делима Шенберга, посебно посмртним маршом из секстета Озарена ноћ опус 4, због чега се дело завршава акордима који асоцирају на црквена звона.

Соната за хармонику Аљбина Репникова написана је 1981. године и сматра се врхунцем композиторовог стваралаштва.

На крају емисије чућете још и Сонату опус 13 за хармонику Александра Нагајева. Овај совјетски композитор био је блиски пријатељ Владислава Золотарјова. Годину дана након трагичне смрти свог пријатеља, Нагајев је у знак сећања на њега написао Сонату опус 13. Музички програм објаснио је на следећи начин: "Први став приказује јунаков живот - борбу и смрт. Други је ламент над мртвима, а трећи став носи поруку да дела јунака живе и након његове смрти." Угледајући се на Золотарјова, Нагајев даје солисти широке могућности да демонстрира своје виртуозно умеће, али захтева и способност да изнесе различите боје и емоционалне нијансе музичке нарације.

Уредница емисије: Марија Вуковић