Уметност интерпретације – Натали Десе

Ова француска уметница била је једна од најактивнијих сопранисткиња на светској оперској сцени између 2005. и 2013. године. Рођена у Лиону 1965, музички таленат је открила тек са 20 година, када је као глумица, наступајући у једном Молијеровом комаду, имала улогу са певањем. Тада је започела са учењем соло певања, придруживши се ускоро хору Позоришта Капитол у Тулузу, а након победе на такмичењу „Нови глас” француског Телекома, добила је и стипендију Париске oпере, како би похађала певачку школу у оквиру ове оперске куће. На светској сцени, први запажен успех је била победа на „Међународном Моцартовом такмичењу” у Бечу 1990. године, а потом су уследили и дебитантски наступи у операма у Марсеју, Краљевској валонској опери у Белгији и Великом театру у Женеви.

Натали Десе је у Париској опери први пут наступила 1992. године као Олимпија у Хофмановим причама, а наредне године постала је и стални члан Бечке државне опере. Током деведесетих година прошлог века, ова певачица је значајно проширила свој оперски репертоар, певајући белканто-улоге, али и дела Моцарта, Хендла, Стравинског, Штрауса, наступајући на свим значајним светским оперским сценама и угледним фестивалима. До застоја у њеној каријери дошло је 2001. године, када су започели њени проблеми са гласним жицама, који су се окончали тек 2004, након операције. Њен повратак на сцену је уследио годину дана касније, када је Натали Десе певала на добротворном концерту у Монтреалу, након чега су све оперске куће у којима је певала током деведестих обновиле сарадњу са овом сопранисткињом. Поред улога у операма као што су Лучија од Ламермура, Ромео и Јулија, Кћи пука, Месечарка, Травијата, Пелеас и Мелисанда, Јулије Цезар и многе друге, наступала је и у великим концертним вокално-инструменталним делима, попут Хајдновог Стварања света. Године 2013, Натали Десе је најавила да ће улога Манон, коју је извела у Театру Капитол у Тулузу, бити њен последњи оперски ангажман. Ипак, то није значило и опроштај од музичке сцене, већ жанровски заокрет. Као што је са двадесет година позоришну сцену заменила оперском, тада је Десеова нов уметнички изазов пронашла у свету француских шансона и џеза. У сарадњи са Мишелом Леграном, објавила је издање Између ње и њега које је наишло на добар пријем код публике и критике.

Током своје каријере колоратурног сопрана, Натали Десе је остварила преко 40 оперских улога, у којима је, поред њеног вокалног умећа, оличеног у прецизној интонацији и покретљивости гласа, до изражаја дошао и њен глумачки таленат. Било да је реч о комичним улогама, попут оне у Кћи пука, или драматичним као што је Лучија од Ламермура, Натали Десе је успевала да изнесе свој вокални парт, уз изузетно уверљиву и физички често захтевну глуму. Оваква способност јој је донела велики успех на сцени, а и она сама је била свесна значаја глуме у опери, описујући себе као „глумицу која пева”. Тако је једном изјавила „да су певање и музика само изражајна средства, али да је њихов циљ позоришно и емоционално искуство”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић