Грамофонија – Симфоније Јозефа Хајдна

За Еугена Јохума су педесете године биле период врло живих дискографских активности, с обзиром на то да је почевши од 1951. објављивао по неколико албума годишње, најчешће под етикетом Дојче грамофона, уз неколико Филипсових и Декиних издања. Поред тога што је руководио радијским оркестром у Минхену, Јохум је често гостовао у Холандији и Бајројту, мада је тадашњу пажњу јавности скренуо управо изузетним снимцима Моцартових, Бетовенових и Брамсових симфонија са Берлинском филхармонијом. Почетком 1958. године је постигао запажен успех са својим матичним оркестром на плочама са музиком Вагнера, Шуберта и Брукнера, док се касније исте године окренуо делима старих мајстора, објављујући две плоче са делима Моцарта и албум са Хајдновим симфонијама који ћемо вечерас емитовати. Укупно, током ове године Јохум је објавио четрнаест плоча, што је једна од дискографски најпродуктивнијих година у његовој готово пола века дугој каријери.  

Значајно је поменути да је стерео реиздање ове плоче из 1967. године добило Гран при за диск, док је Дека у Сједињеним Америчким Државама снимке дистрибуирала под својом златном етикетом. Управо исте године у којој су забележни Хајднови снимци, објављена је и промо плоча са Шубертовом великом симфонијом као вид скретања пажње америчке публике на Јохума и његов оркестар, који ће тада започети своје прво гостовање ван европског континента.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић